Sibinjanin Janko ili Asteriks? Ova pitanje preplavilo je društvene mreže pošto je u Zemunu otkriven spomenik posvećen hrabrom ratniku koji je pre pet i po vekova odbranio Beograd od vojske sultana Mehmeda Drugog i proterao Turke.
Poznat i po mađarskom imenu Janoš Hunjadi, ovaj junak čiji je spomenik Beogradu poklonila Budimpešta podsetila je građane srpske prestonice na stvarne i imaginarne ličnosti, ali najmanje na samog sebe. Jedni su tvrdili da je istovetan Asteriksu, popularnom liku iz stripa i filma, zbog čega Zemunci spomenik već nazivaju “Hunjadiks”. Drugima je nalik na legendarnog srpskog glumca Zorana Radmilovića u kostimu Kralja Ibija, a trećima liči na reditelja Ljubišu Ristića. Bilo je i onih koje je Sibinjanin Janko podsetio na Don Kihota, ali i Ser Žileta, viteza iz crtaća.
Bar da na nešto liči
Oglasio se i istoričar Dejan Ristić koji je dao apsolutnu podršku spomeniku Sibinjanin Janku u srpskoj prestonici, ali ne i njegovom izgledu.
– Junački je odbranio Beograd 1456. godine, ali su darodavci mogli makar malo da se potrude da spomenik na nešto i liči. Elem, spomenik Hunjadiju u Budimpešti je zaista uspelo umetničko rešenje – ispisao je Ristić na Tviteru i pozvao istoričare umetnosti i vajare da daju svoj sud.
Statua Sibinjanin Janka “u kavezu” ispod zvona i krsta podsetila je neke sporne iz prethodnih godina na parafrazu “gde nađeš zgodno mesto ti spomenik posadi”.
Stručno viđenje tih spomenika i mesta na kojima su postavljeni, “Vesti” su pokušale da dobiju od vajara, slikara, istoričara umetnosti i drugih stručnjaka, ali su oni koji su nam se javili, izbegavali da komentarišu umetničku viziju autora nazivajući njihov rad stvaralačkom slobodom. Kad neće struka, hoće javnost, pa je tako mnoštvo kritika stiglo i na račun umetničkog rada posvećenog u srpskom narodu omljenom patrijarhu Pavlu ispred Crkve Svetog Marka.
Svetac ispred kafića
Mnogi su se oglasili komentarom da patrijarh ne liči sebe, a glavna zamerka bila je što je čovek koga Srbi žele za sveca isklesan kao da lebdi. Neki su primetili da gleda u kafić umesto u crkvu ili park, a bilo je i onih kojima je ova skulptura kič. Neki su u opisu skulpture otišli još dalje.
– Izgleda kao Joda iz “Ratova zvezda” – bio je jedan od komentara sa asocijacijom na lika iz izmišljenog univerzuma. Već sledeći, da u poslednje vreme “autori imaju previše umetničke slobode”.
– Sve je više radova koji izgledaju kao da su karikature. Shvatam da umetnici imaju svoje viđenje, ali bi spomenici na javnim mestima ipak morali da budu prihvatljiviji narodu. Eto kako je prikazan naš pokojni patrijarh Pavle, u pozi koja narod sa razlogom asocira na nešto što nije u skladu sa viđenjem Njegove svetosti – prokomentarisao je Beograđanin Ivan.
Raspravu je nedavno duhovito zaključio profesor Dragoljub Mićunović posle otkrivanja statue njegovom prijatelju, književniku Borislavu Pekiću: kada vidim ko sve može da mi podigne spomenik, dođe mi da ne umrem.
Rupa za sovu
Skulpturom se proslavila i Kikinda zahvaljujući sovi koju je izradio vajar Jovan Blat. Ta iz njegove vizure stilizovana ptica visine skoro dva i po metra bila je hit u javnosti. Građani su podsmehom primetili na šta podseća, pa je neshvaćeni umetnik obećao novu sovu. Ali, tu nije kraj priče, začin je stigao od Lozničana. Oni su poručili da imaju svoj spomenik koji su prozvali “rupa”, pa su su se našalili sa Kikinđanima porukom “imamo rupu za vašu sovu”.
Nepismena tabla
U Kraljevu se desilo da je tabla postamenta “U čast Jelene Anžujske i Uroša Prvog” ispred Skupštine grada puna pravopisnih grešaka i propusta, pa je Udruženje pisaca ovog grada apelovalo da se tekst ispravi zbog nedopustive nepismenosti.
– Piše “prvi i jubilarni jorgovan”, a ako je nešto prvo ne može da bude i jubilarno i obrnuto. Uz to je navedeno i “povodom obeležavanja 765 godina Srba i Francuza”, pa ispada da su Srbi i Francuzi zajedno nastali pre 765 godina – objasnio je pisac Rade Erac.
Đinđić pretvoren u strelu
Ništa manje polemika nije izazvalo idejno rešenje za spomen na ubijenog predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića u vidu izvijene strele, koja je u jednom delu nepovratno prekinuta, ali leti u visine.
Njegov najbliži saradnik, bivši premijer Zoran Živković, ocenio je da Đinđić svojim delom ne zaslužuje da bude deo “eksperimenta”. Priznao je i da ga “boli što spomenik podiže vlast čiji su se predstavnici radovali što je ubijen”.
Gradski menadžer Goran Vesić odgovorio je da bivši gradonačelnici Beograda iz redova DS-a nisu želeli da podignu spomenik Đinđiću, te da je Živković kritiku trebalo da iznese dok su oni bili na vlasti.
Na to je jedan od korisnika društvenih mreža prokomentarisao “rešite prvo pozadinu ubistva, pa dižite spomenike”.
Uvredili Gagarina i Rusiju
Spomenik kosmonautu Juriju Gagarinu u Novom Beogradu, vizuelno je zasmetao brojnim građanima, ali i zbog izbora mesta, ispred jednog od tržnih centara koji obiluju kineskim radnjama.
Najviše Novobeograđana i pratilaca društvenih mreža zamerilo je što je glava kosmonauta izuzetno mala, nasuprot ogromnoj razmeri postamenta. Među brojnim komentarima našla se i poruka bivšeg ruskog ambasadora Aleksandra Čepurina:
– Oni koji su želeli da postave spomenik kosmonautu rukovodili su se dobrim namerama. Ali, “dobrim namerama je -” – napisao je Čeputin i namerno izostavio kraj poslovice “popločan put do pakla”.
On je dodao i da spomenik treba da bude adekvatan, postavljen na pravilnom mestu i da postane ukras Beograda. Bronzana glava Gagarina potom je sklonjena, pa je opet mala glava iznervirala građane kada je udruženje “Paviljonac uvek” ovekovečilo slikara Pavla Nikitovića Nika, čiji su spomenik otkrile rok legende Dragi i Žika Jelić iz ” Dž
u grupe” i novinari Zoran Modli i Vanja Bulić.
Počast staljinisti
Da Novi Beograd prednjači u kontroverznim spomenicima, dokaz je i spomenik kazahstanskom pesniku Žambilu Žabajevu. Pitanjem “ko je sad pa taj” najviše građana je počinjalo komentare, a čuđenje je bilo još veće kada je otkriveno da je on ispisao poemu u čast vožda svetske revolucije “suncolikog Josifa Staljina”, a opevao je i sovjetske funkcionere koji su sprovodili teror 30-ih godina prošlog veka kada je streljano ili odvedeno u sibirske logore na stotine hiljade ljudi.
Na redu Stefan Nemanja
Spomenik Stefanu Nemanji visok 28 metara koji će se naći na Savskom trgu, ispred zgrade nekadašnje beogradske Glavne železničke stanice izazvao je brojne oprečne komentare, a da još nije postavljen. Jedni ga hvale kao monumentalno delo i ukras grada, a drugi smatraju da je reč o preterivanju u veličini, pa je najčešći opis budućeg obeležja na društvenim mrežama opisan rečju “megalomanija”. Postament će predstavljati razbijeni vizantijski šlem iz kog se pomalja vladarsko žezlo, a spolja su prikazane dve najznačajnije zadužbine, Studenica i Hilandar.
