Iako je proteklo 106 godina od trenutka kada su crkvena zvona koja su zvonila u vreme kada im vreme nije i najavila srpsku ratnu nesreću – prvo Balkanske ratove, a potom i Prvi svetski rat, u selu Dedevac kod Kraljeva i čitavom kraju uz i niz Moravu i dalje živi sećanje na trojicu braće, Tihomira, Jeremiju i Mladena, ali i još šestoro njih iz dve kuće Petrovića koji se nikad nisu vratili iz Velikog rata.
Bilo je to vreme stradanja, ali i vreme herojstva o kojem svedoči Radoš Matović, jedan od potomaka.
– U to vreme bio je adet da vojnik koji kreće u rat zasadi neko rodno drvo, ili da sagradi česmu, a kako su Tihomir, Jermija i Mladen bili siromašni i nisu imali novca, oni su umesto voćke na očevini zasadili tri bora. Takođe, predosećajući da se iz ratova neće vratiti živi imali su žarku želju da imaju zajedničku fotografiju u uniformama koju bi rodbini ostavili kao uspomenu na njih. Međutim, kako u Kraljevu i okolnim selima nije bilo fotografa, braća su odlučila da pešice odu u Beograd i pronašli čuvenog fotografa Ljubišu Đonića koji im je napravio samo jednu zajedničku fotografiju jer za više nisu imali novca. Pešice su otišli i vratili se iz Beograda – kaže za “Vesti” Matović.
I u ratu je bilo baš onako kako su braća ratnici i nosioci Karađorđeve zvezde i medalje Miloš Obilić i predosećali. Prvo je 1913. godine poginuo Tihomir kojem je tada bilo 29 godina, iste godine u Albaniji je poginuo i 24-godišnji Jeremija, a najmlađi Mladen je život za Srbiju, u Albaniji kao i njegova braća, položio 1915. godine kada mu je bilo svega 18 godina. Iz dve kuće Petrovića te 1913. godine otišlo je ukupno devetoro mladića, a iz rata se ni jedan nije vratio živ.
Posle mnogo godina potomci Petrovića su izginulim precima podigli spomenik sa fotografijom braće Tihomira, Jermije i Mladena, one zbog koje su pešačili do Beograda, i to pored jednog stogodišnjeg bora.
– Bor pored kojeg smo podigli spomen-ploču našim precima je jedan od ona tri bora koja su Tihomir, Jeremija i Mladen zasadili kada su krenuli u rat. Međutim, dva od tri stogodišnja stabla su se osušila, a i ovaj treći je pri kraju, jer ga je prošle godine pogodio grom. No, propadanjem borova ne propada sećanje na pretke koji su bili istinski heroji – kaže Matović.
Primer rodoljublja
– Nas četvorica potomaka smo odlučili da podizanjem spomen-ploče skinemo prašinu zaborava i da im se na ovaj način odužimo za sva herojstva iskazana u ratu i za žrve koje su dali za Srbiju – reči su Radoša Matovića i poznatog kraljevačkog istoričara Miroljuba Arsića koji je naglasio da su Petrović primeri herojstva i rodoljublja nezabeleženog u istoriji srpskog naroda, ali i u Evropi.
Neka je večna slava besmrtnim herojima!