Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti “Vita”, tradicionalno je i ove godine sprovela istraživanje o rizičnim oblicima ponašanja, ovoga puta u fokusu su mladi od 15 do 18 godina, a tema je zloupotreba droga, alkohola i kocke. Možete li nam reći do kakvih ste rezultata došli?
– Rezultati su pokazali da postoji značajan nivo zloupotrebe droge kod srednjoškolaca, pa je tako svaki šesti ispitanik imao iskustvo sa nekom od droga, pri čemu su marihuana, ekstazi i amfetamini prisutni u 80% te ponude, a sama marihuana u čak 54% slučaja. O rizičnom okruženju u kojem mladi danas odrastaju govore i podaci da je čak 66% njih potvrdilo da poznaju nekoga u svom neposrednom okruženju ko koristi narkotike, a 43% je bilo direktno ponuđeno sa nekom drogom do svoje 18 godine.
Što se tiče zloupotrebe alkohola, u odnosu na slično istraživanje od pre 6 godina beležimo porast nivoa zloupotrebe od nekih 10 procenata, pa je tako čak 92,7 % srednjoškolaca imalo iskustvo sa alkoholom do svoje 18 godine, 69,5% njih je imalo iskustvo pijanstva, a čak 58,5 % srednoškolaca potvrđuje da manje-više redovno konzumira alkohol, najčešće prilikom izlazaka u grad vikendom.
Kada su u pitanju kockarske igare, iskustva sa njima ima ukupno 45% ispitanih srednjoškolaca. Najčešće je zastupljena kladionica u 49,3% slučajeva, a zatim „aparati” 21,4% i rulet 20%. Takođe kod maloletnih ispitanika, skoro polovina njih (čak 48%) nije naišla na bilo kakvu zabranu odigravanja igara i pored jasne zakonske regulative po tom pitanju – rekao je direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti “Vita” Milan Vlaisavljević.
Bolnicu ste osnovali pre deset godina, 2009. Šta se sve promenilo za jednu deceniju?
– Droga je postala dostupnija, samim tim je postala i veći izazov odrastanja mladih. Menjaju se i trendovi u izboru droga, pa je tako npr. heroin poslednjih godina manje prisutan dok sa druge strane imamo ekspanziju zloupotrebe različitih oblika sintetičkih droga. Poseban problem predstavljaju i tzv. nove ili dizajnirane droge, najčešće na bazi sintetske marihuane ili amfetamina, koje pored tog što su neretko ispod “zakonskog radara”, pripremaju se po pravilu u nekim improvizovanim, priručnim laboratorijama gde se ne zna ni sam sastav niti količina aktivne materije, što može biti kobno za mladu osobu i posle jednog unošenja takve droge.
Koliko okvirno traje lečenje u vašoj bolnici i šta sve podrazumeva?
– U lečenju tako kompleksnog problema kao što je zavisnost ne postoji “čarobni štapić” niti brza rešenja. Iako postoje značajne individualne razlike, neophodno je ispoštovati sve zakonitosti oporavka od bolesti zavisnosti, što zahteva okvirno 1-2 godine lečenja. Prvi korak jeste uspostavljanje apstinencije, detoksikacija i psihofizička stabilizacije, da bi se u nastavku lečenja kroz intezivan psihoterapijski rad, prevenciju recidiva i porodičnu terapiju bavili suštinom bolesti uz aktivno učešće porodice kao saradnika u lečenju. Krajnji cilj lečenja je promena životnog stila pojedinca kao preduslov trajnog očuvanja stabilnog stanja kod pacijenta.
Šta biste savetovali ljudima koji u svojoj okolini imaju osobe sa problemima bolesti zavisnosti?
– Zavisnost jeste bolest, i kada se razvije nije više nečiji izbor ili hir, Neophodna je stručna pomoć umesto ignorisanja, improvizacije ili stigmatizacije. Nažalost, zbog brojnih predrasuda u praksi imamo prosečno trajanja problema duže od decenije pre javljanja za pomoć. Blagovremena reakcija i ranije javljanje na lečenje u mnogome povećavaju izglede za pozitivan krajnji ishod lečenja – rekao je Vlaisavljević.
