Zemljotres na Baniji bez krova nad glavom ostavio je hiljade ljudi, koji su usred zime ostali pod vedrim nebom, čekajući kontejnere, kamp-kućice ili šatore za smeštaj. Deo njih i dalje je prepušten sam sebi, a među takvima je i većina stanovnika Majskih Poljana kod Gline, većinski srpskog sela, naseljenog i Hrvatima i Romima, koje je u razornom potresu gotovo sravnjeno sa zamljom. U ovo selo, odavno zaboravljeno od hrvatske države, pomoć sporo pristiže, pa je njegovi žitelji, mahom stariji ljudi, čekaju kao ozebli sunce, izmrcvareni od života u neljudskim uslovima i hladnoće , koja sve jače steže i uzima i ono malo snage napaćenom narodu.
Na njih, kako tvrde volonteri, niko ne misli iako nadležni tvrde da čine sve da pomognu i da nema govora o bilo kakvoj diskriminaciji. Na nju je prva ukazala volonterka Romana Iljegić tvrdnjom da Crveni krst od vlasnika uništenih kuća prvo traži dokumenta i pita ih za nacionalnost, pa tek potom odlučuje da li će im pomoći. Nadležni su uzvratili serijskom prozvodnjom demantija i krivičnom prijavom protiv volonterke zbog širenja lažnih vesti, ne proveravajući detaljno stanje na terenu, koje je katastrofalno, u šta su se uverili i novinari “Slobodne Dalmacije”, koji su posetili Majske Poljane.
Oni su prepričali svoj razgovor sa Markom, volonterom iz Ivanić Grada, koji nije krio bes na državu zbog nemara pokazanog u selu kod Gline.
– Znate li gde su mašine? Zašto nema bagera u Majskim Poljanama? Nema ih! Je l” ih nema zato što su ovde Srbi?! Pa kako to mogu?! Ljudi spavaju u svinjcima! Nemaju ništa! Ni hranu, ni ćebad! Zašto im niko ne pomogne?! – vikao je ogorčeni volonter, u čiju su se priču novinari vrlo brzo uverili posle obilaska Majskih Poljana, gde su im vlasnici uništenih kuća ispred svojih porušenih domova poručivali da im treba sve, a naročito ćebad, posteljina i zimske jakne. Reporteri su se u opustošenom banijskom selu zatekli i u trenutku kada ga je posetio direktor Civilne zaštite Hrvatske Damir Trut, koga su pitali zašto niko osim volontera ne pomaže ljudima u Majskim Poljanama i zašto još uvek spavaju u atomobilima ili pomoćnim objektima. On im je odgovorio da pomoć dobijaju svi koji prijave da im je potrebna i da se u ovo i ostala postradala sela donosi sve, u šta su posumnjali svi novinari kojima je davao izjavu, jer je samo njegova obuća bila potpuno suva i čista, a kod svih ostalih ukaljana blatom, kroz koje su se probijali da obiđu ljude koji su u 21. veku domove zamenili svinjcima, šupama ili automobilima.
U Majske Poljane pomoć je ipak počela da stiže, zahvaljujući prvenstveno zamenici gradonačelnika Gline Branki Bakšić Mitić, Udruženju Ljudi za ljude, Srpskom nacionalnom veću i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koji su organizovali slanje kamp-kućica u ovo i ostala razrušena sela na Baniji. Međutim, situacija i dalje alarmantna, o čemu su posvedočili žitelji sela.
Baka Milica Lončar ne zna gde će ni kuda će sa sobom, suprugom, koji je šećeraš, i majkom od 90 godina.
– Muž kaže da bi voleo da je mrtav da sve ovo ne mora da gleda. Brinem zbog babe i muža, iako sam i ja bolesna. Strah me je da neću moći fizički da izdržim ovo što nas je snašlo – poručuje zabrinuta starica.
Akcija SNV
Srpsko nacionalno veće pokrenulo je humanitarnu kampanju “Banija je naša kuća”. Za sve koji su zainteresovani da pomognu SNV je objasnio kako to mogu da učine.
Uputstvo za uplatu:
HR52236000001501530334
Zagrebačka banka
Prijemnik: Srpsko narodno vijeće, Gajeva 7, Zagreb
U dobrotvorne svrhe “Banija je naša kuća”
za uplate iz inostranstva SVIFT: ZABAHR2H
Dajte struju i vodu u 21. veku!
Zamenica gradonačelnika Gline Branka Bakšić Mitić, koja je privukla pažnju javnosti, zbog danonoćnog rada na terenu, i dalje poziva sve ljude dobre volje da pomognu unesrećenom narodu. Srpkinja koja se na izborima za funkciju izborila kao nezavisni kandidat ističe da ne želi da gubi vreme na svađi sa lokalnim političarima koji ratuju zbog sredstava dodeljenih pogođenim opštinama.
– Imam i previše posla. Svaki dan otplačem jednu turu sa ljudima kada negde dođem. Stanovnicima Banije treba osigurati dostojanstven život. Za početak, struju i vodu, koju neka sela oko Gline nemaju već 25 godina – ukazuje Bakšić Mitić.
