Od sedam srpskih državljana koji su hospitalizovani nakon stravične saobraćajne nesreće kod Berlina, troje je otpušteno sa lečenja, a na intenzivnoj nezi se nalazi još samo jedna osoba i to zbog višestrukih preloma rebara. Troje je lakše povređeno i nije hospitalizovano.
Nesreća se dogodila na auto-putu Drezden-Berlin 30. jula u popodnevnim časovima kada se, iz za sada iz nepoznatih razloga, prevrnuo autobus koji je iz Beograda prevozio dvadesetak srpskih i nemačkih studenata, članova “Code Viking 1941-2021” – projekta istraživanje radnih logora u Drugom svetskom ratu na području Srbije, Nemačke i Švedske.
Svi srpski državljani su dobro, niko nije životno ugrožen, a na intenzivnoj nezi ostala je još samo jedan od pratilaca ove grupe kojoj je polomljeno šest rebara.
Tokom jučerašnjeg dana iz bolnice je otpuštena Veronika Vasilić (27).
Samo dan ranije, u nedelju, još dvoje srpskih studenata je izašlo iz bolnice. Jedan od njih, Vasilije Mitrovski (21) kaže za “Vesti” da neizmernu zahvalnost duguje i našoj ambasadi u Berlinu, ali i neurologu, dr Sandri Lazić koja radi u Klinici Senftenberg, gde je bio smešten.
– Nemam reči kojima bih se zahvalio svim ljudima u našoj ambasadi, ali posebno doktorki Lazić. Sasvim slučajno sam čuo kako priča sa nekim u hodniku i po naglasku mi je delovalo da je sa naših prostora. Pitao sam je i zamislite moju sreću kada je rekla da je kao i ja iz Beograda. Od tada je ona bila moj “anđeo čuvar” u bolnici. Ne samo što me je obilazila, već je i po nekoliko puta dnevno zvala moje roditelje da se ne bi sekirali, donosila garderobu jer sam iz autobusa prevežen u bolnicu u majici, šortsu i jednom papučom. Kasnije sam, od ostalih kolega saznao da su i u bolnicama gde leže takođe radile naše medicinske sestre koje su ih odmah potražile i pomagale im. To je ta naša srpska sloga kada je najteže – priča ponosno Mitrovski.
Ovaj mladić je poseban i zbog činjenice da uporedo na beogradskom Univerzitetu studira čak dva fakulteta: Pravni i Filološki i to nemački.
– Poznavanje jezika mi je veoma pomoglo kada sam stigao u bolnicu. Osoblje je zaista bilo divno. Odmah su mi omogućili da se javim porodici, a zatim i da kontaktiram sve ostale iz naše grupe, da se uverim da smo svi dobro. Hvala bogu, sem jedne profesorke, koja je bila sa nama u pratnji i koja je i dalje na intenzivnoj nezi, ostali su prošli relativno “dobro”. Izvukli smo žive glave i to je najvažnije – kaže naš sagovornik.
Objašnjava da se zbog potresa mozga koji je imao ne seća samog trenutka saobraćajne nesreće i okretanja autobusa.
– Prva slika koju pamtim je da ležim na travi i da su oko mene, takođe na zemlji, moji prijatelji iz Srbije i Nemačke. Pitao sam one najbliže meni gde smo, skroz sam bio dezorjentisan. Onda sam se okrenuo i video prevrnut autobus i shvatio šta nam se dogodilo. Bilo je užasno. Čuo sam jednu koleginicu kako je počela da se moli Bogu, pridružio sam joj se, druga koleginica se držala za glavu i pričala na telefon: “Hoću kući…” Čuo sam i kako Kerim, naš kolega poreklom iz BiH, koji je bio vođa nemačke grupe govori doktorima oko sebe: “Pozovite moju sestru Eminu, pozovite moju sestru Eminu…”. Kada su doktori počeli da me imobilišu zavapio sam da me samo ne ubacuju u helikopter. Nasmejali su se i rekli da se ne brinem, jer nisam teže povređen i da će lakše pacijente prebaciti kolima Hitne pomoći. Nadam se da će i preostale moje kolege uskoro napustiti bolnicu i da ćemo se uskoro vratiti u Srbiju – kaže na kraju Vasilije Mitrovski.
Pomoć Nemaca
Vasilije Mitrovski kaže da je po otpuštanju iz bolnice sa koleginicom smešten u jedan hostel, a da im je puno pomogao jedan od studenata iz grupe Nemaca.
– I on je bio hospitalizovan, ali na sreću je istog dana izašao. Evo, on nam trenutno pomaže u svemu. Očekujemo i da će naši roditelji uskoro doputovati, pa će onda biti sve mnogo lakše. I njima i nama – kaže naš sagovornik.
Dvoje kritično
Prema izveštajima nemačke štampe u teškoj saobraćajnoj nesreći najgore je prošlo dvoje Nemaca koji su i dalje u komi.
– Ne znamo više detalja o njihovom zdravstvenom stanju, ali se molimo da sve na kraju bude u redu i sa njima i da završimo ovaj projekat svi zajedno – priča Mitrovski.
Projekat
Nenad Lajbensperger, član projektnog tima i jedan od pratilaca koji je prošao sa lakšim povredama, a učestvovao je i u spasavanju unesrećenih u autobusu, objašnjava da se projekat “Code Viking 1941-2021” bavi prinudnim radom tokom Drugog svetskog rata.
– Cilj projekta je da studenti iz Nemačke i Srbije istraže podatke o prinudnom radu i posete neka od mesta vezana za prinudni rad i stradanja tokom Drugog svetskog rata, a zatim o tome naprave film. Zbog toga su studenti iz Nemačke, sa svojim pratiocima, bili dva dana u Beogradu, i sa srpskim studentima obišli prostor nekadašnjeg logora na Starom sajmištu, nekadašnjeg logora Topovske šupe, stratište u Jajincima i Muzej Banjičkog logora. U planu je bilo da se istraže i radni logori koji su se nalazili u Berlinu i okolini – navodi Lajbensperger.
