Pratimo godinama, posredstvom “Vesti” i portala “Ljudske sudbine”, vaše muke i dobro znamo koliko teško živite i kako se borite za vašu bolesnu decu. Malo je danas takvih roditelja. Brinemo za vaše zdravlje i bogu se molimo da poživite što duže kako bi, kao i do sada, mogli da brinete o vašima najdražima: Arijeti, Ivanu i Predragu. Šaljemo vam našu prvu pomoć za koju se nadamo da neće biti i poslednja.
Dirljivo pismo
Ovoje deo iz pisma koje je, početkom jula, sa ukupno 300 evra, iz Kopenhagena u Novi Pazar uputila porodica Milosavljević, poreklom iz ovih krajeva, sa molbom humanitarcu i našem saradniku Hidu Muratoviću da 100 evra uruči Bajri Suljović (60), koja godinama brine o nepokretnoj ćerki Arijeti (28), a 200 evra Vukmiru Tomoviću (71), samohranom ocu iz naselja Šestovo, koji bez ikakvih primanja i penzije sam izdržava od rođenja paralizovane i nepokretne sinove Ivana(47) i Predraga (40).
– Svaka pomoć nam je dragocena: samo za kiriju, ogrev i struju mesečno nam je potrebno najmanje 200-300 evra. Da radim ne mogu, jer svakog trenutku moram da budem uz bolesno dete, a i zdravlje mi ozbiljno popušta, imam probleme sa srcem, baš se bojim kako ću dalje – priča Bajra Suljović dok u podstanarskoj sobici na periferiji Novog Pazara bdi nad svojom ćerkom Arijetom koja ne govori, ne ustaje i ne može sama da se hrani.
– Šta da radim, bog je hteo da bude ovako. Borim se duže od dve i po decenije, dan-noć. Jedino sam bila odsutna nedelju dana dok sam zbog srčanih problema bila u bolnici. Samo ponekad pomogne mi rođaka. Ceo svoj život posvetila sam Arijeti nadajući se da će medicina napredovati i da će možda za nju biti leka. Još se nadam, mada je nada sve manja – priča ova hrabra samohrana majka koju je suprug ostavio još dok je Arijeta bila u stomaku, istog trenutka kada su im lekari saopštili da će roditi dete sa ozbiljnom anomalijom.
Same i bolesne
– Nikad se nije javio, niti pitao za ćerku, ni ja ga nisam tražila… čula sam da negde u Nemačkoj ima novu porodicu. Da je bar pomoć države veća – jada se Bajra. Ona naglašava da od socijale ne može ni ogrev da kupi.
– Da nije ovako dobrih ljudi mi bi gladovale. Hvala porodici Milosavljević iz Danske, bog im dao zdravlja i sreće u životu, hvala svima koji su nam mnogo puta pomogli, uvek u pravom trenutku – poručuje Bajra.
Sličan životni put ima i Vukomir Tomović, nekada žitelj zabitog Pasijeg Potoka na Rogozni, a sada stanovnik novopazarskog prigradskog naselja Šestovo gde je uz obilatu pomoć čitalaca “Vesti” svojevremeno izgradio kuću. Od pre nekoliko godina, od smrti supruge Zorke, Vukomir sam brine o sinovima Predragu i Ivanu, obolelim od teškog oblika mišićne distrofije i od malih nogu vezanih za invalidska kolica.
– Da bar kolica imamo. Raspolažemo samo jednima koje smo pre dve godine dobili od dobrotvora iz Australije i koja Ivan i Predrag naizmenično koriste. Od kako smo u Novom Pazaru mnogo nam znači blizina zavoda Novopazarka banja gde moji nepokretni sinovi povremeno imaju rehabilitaciju, ali i povremena pomoć dobrih ljudi sa svih strana sveta, mahom čitalaca “Vesti” – priča Vukomir. On se svima beskrajno zahvaljuje.
– Kad god nam zagusti i ostanemo bez dinara, bog nas pogleda, pa nam neko iz dijaspore pošalje donaciju. Evo i pomoć porodice Milosavljević stigla nam je u pravom trenutku, baš kada nam je ponestalo namirnica, ali lekova za Ivana i Peđu. Hvala im beskrajno, ne znam da li bi opstali da nije ovako dobrih ljudi – ističe Vukomir i naglašava da i njegovo zdravlje ozbiljno popušta i da strahuje: ko će brinuti o Ivanu i Predragu ako se on teže razboli ili ih zauvek napusti.
– Imao sam pakao od života i zbog mene ne bih žalio sutra da umrem, a zbog njih bih voleo da poživim stotinu godina. Šta bi oni ovako nemoćni i sami bez mene – pita se ovaj hrabri samohrani otac.
Živa rana
Vukomir ima i trećeg zdravog sina Zorana koji, kad je nesreća u pitanju, “ide očevim stopama”, jer je i njegova desetogodišnja ćerka, a Vukomirova unuka, Katarina obolela od iste bolesti kao i stričevi Ivan i Predrag i vezana je za invalidska kolica.
– Ne znam šta smo to bogu zgrešili da nas ovako kažnjava. Od moje tri rane Katarina je najveća – priča Vukomir.
Pomoć zlata vredna
Bajra i Vukomir naglašavaju da su se u poslednjih godinu dana donacije ređe, posebno iz Evrope i da ih u životu održavaju dobrotvori iz Australije. Oboje ističu da im je svaka pomoć zlata vredna i nadaju se da će dobri ljudi i ubuduće biti uz njih, beskrajno su zahvalni “Vestima”.
