Mada je već dugo štićenik Humanitarnog mosta “Vesti” i briga naših čitalaca iz celog sveta, prvu ozbiljniju pomoć u ovoj godini siromašni i teško bolesni Dušimir Vuksanović (86), jedini žitelj zabitog zaseoka Pačevina na padinama Golije, dobio je tek ovih dana.
Podrška
Pošto je mesecima bez dinara u kući i bez namirnica i lekova, a zbog duga mu preti i isključenje struje, Dušimiru je pomoć došla u pravom trenutku.
Vredne donacije stigle su iz daleka, od dobrotvorke B. G. iz Adelejda, sa juga Australije, od humane Mare iz Sidneja, prestonice Novog Južnog Velsa, i od našeg čitaoca i dobrotvora Milana Kosića iz Kelna u Nemačkoj. Iz Adelejda Dušimir je dobio 200 dolara, iz Sidneja 100 dolara, iz Kelna 100 evra, dovoljno da bude zbrinut bar u narednih mesec-dva.
– Pošto je Pačevina u bespuću i do nje se može samo pešice, traktorom ili terenskim vozilom, u uručivanju donacije puno nam je pomogla Milka Ćoković, Dušimirova komšinica iz susednog sela Svilanovo koja već godinama, sa svojom porodicom i drugim žiteljima podgolijskih sela, pomaže bolesnom i nemoćnom starini da, uprkos i trećem šlogu koji ga je zadesio pre dve godine i nemaštini koja ga prati već decenijama, preživi u zabitom selu na surovoj planini.
– Radostan sam i prijatno iznenađen, beskrajno hvala “Vestima” i dobrotvorkama B. G. i Mari iz daleke Australije i dobrotvoru Milanu iz Nemačke, sam bog ih je poslao da mi pomognu i produže mi život, hvala im do neba, svevišnji neka ih čuva i srećom nagradi, hvala i drugima koji su mi ranije pomagali, dobri ljudi su me iz ponora spasavali, već duže vremena u kući nisam imao ni dinara, kupiću namirnice, nabaviću potrebne lekove, platiću struju, ostaće nešto i za ogrev… Bar jedno vreme biću zbrinut i miran – priča delimično šlogirani Dušimir koga je, kako naglašava, posle tri preživela moždana udara sam bog podigao na noge.
U bespuću
Na ovom delu Golije ostalo je još samo nekoliko porodica, u Pačevini, osim Dušimira, nema više nikoga, on je jedini žitelj ovog nekada velikog sela. Već tri decenije živi sam, a u poslednjih 10 godina ozbiljno je bolestan, pravo je čudo kako je preživeo teške moždane udare, posledice su preteške, stigle su ga i godine. Trudimo se da mu pomognemo koliko možemo, posebno zimi kad do njega moramo da se probijamo po dubokom snegu. Nećemo ga ostaviti samog i bespomoćnog, hvala čitaocima “Vesti” i svim drugim dobrim ljudima na pomoći i razumevanju – priča Dušimirova komšinica Milka Đoković, koja je i sama teško bolesna, a ipak, uprkos bolesti, nalazi vremena i snage da pomogne nemoćnom komšiji.
Od povratka sa Kosova, gde je hrabro branio Srbiju, borbu za goli opstanak vodi i Miloš Jovanović, teško oboleli i siromašni ratnik sa Košara, koji su u selu Troštice na Goliji jedva preživljava sa bolesnom majkom Rosom (karcinom) i sestrom Marinom. Sa Košara Miloš je doneo psihičke, hormonalne i metaboličke bolesti, sa 80 kilograma ugojio se na 160, nije mogao 18 godina da se leči, jer zbog sirotinje i nebrige države nije imao ni zdravstvenu knjižicu, naši čitaoci i saborci sagradili su mu malenu kuću na Goliji i omogućili lečenje u Beogradu, uprkos obećanjima, invalidsku penziju još nema.
Za struju i hranu
– Puno nam znači svaka pomoć, pa i ova iz Adelejda u Australiji, hvala dobrotvorki B. G., bog joj dao sreću i zdravlje, pomogla nam je da se snabdemo namirnicama i lekovima, ako šta pretekne platićemo i račun za struju, mada malo trošimo, uvek nam preti isključenje, zbog bolesti da radim ne mogu, drugih prihoda nemamo – ističe Miloš uz obaveznu molbu da dobrotvorki prenesemo velike pozdrave.
Vezan za krevet
– Desna ruka i noga su mi oduzete, jedva se krećem i ne mogu ništa da radim, jedno vreme bio sam vezan za krevet, mislio sam da više nikad neću ustati, spasli su me dobri ljudi, da nije Milke Đoković i drugih komšija koji me povremeno obiđu i donesu mi hranu, i povremenih donacija čitalaca “Vesti”, crkao bih od bolesti, studi i gladi, i za njih se bogu molim svakoga dana – ističe siromašni i neverovatno hrabri Dušimir sa Golije.
