Imuno eliksir, ulje od žalfije i zdravca, sirup od nane i matičnjaka, melem od gaveza i melem protiv hemoroida samo su neki od proizvoda koje je Ljiljana Stojadinović (60) iz Despotovca počela da pravi kada je nastupila pandemija korona virusa. Lekovito bilje bere na obližnjoj planini Beljanici, a neke vrste je zasadila u svojoj bašti. Potražnja za prirodnim melemima i eliksirima sve je veća, jer oboleli ne mogu da se leče u bolnicama zbog loše epidemiološke situacije.
Kako je ova preduzimljiva Despotovčanka shvatila da su ljudi sve više počeli da se okreću alternativnoj medicini, jačanju imuniteta i zdravoj ishrani, latila se sveske sa receptima pokojne bake Dobrane i počela da proizvodi i čajeve od sušenog bilja, kao i slatku i slanu zimnicu bez konzervansa, poput ljutog grožđa, meda od maslačka, slatka od lubenice, smokve, dunje, aronije i jagode, razne džemove, sirupe…
– Meleme sam počela da proizvodim slučajno. Ubrzo nakon izbijanja pandemije imala sam problema sa hemoroidima. Pošto me je bilo strah da idem lekaru, setila sam se da je baka Dobrana pravila odličan melem. Pravim ga od čuvarkuće, aloje, pčelinjeg voska, kantariona, nevena, matičnjaka, nane i zelenog paradajza, koji je dobar za vene. Pošto je dao željene rezultate, počela sam da ga pravim i prodajem. Melem je pomogao svima koji su ga koristili. Onda sam rešila da počnem da pravim i ostale meleme koje je davno pravila moja baka – iskrena je Ljiljana, koja svoje proizvode prodaje u izletištu Lisine i preko interneta, pa gotovo da nema kontinenta na kome nema njenih rukotvorina.
Ona dodaje da je najtraženiji melem od gaveza u koji dodaje čuvarkuću, kantarion i bazu od svinjske masti opranu u devet voda. Pokazao se veoma efikasnim u ublažavanju bolova u kostima i mišićima, osteoporoze i za čišćenje sinusa. Jedna poliklinika nedavno je uzela sto komada ovog melema za pacijente. Zato Ljiljana kaže da će morati da ga brendira, kao i melem i sok od nane i matičnjaka.
– U ovo vreme dosta je tražen i imuno eliksir od 14 biljaka, među kojima su nana, matičnjak, gavez, kantarion, hajdučka trava, bokvica, majčina dušica… Baza je votka kako aroma neke druge rakije ne bi uticala na biljke. Pokazao se odličnim za jačanje imuniteta. Ko god je kupio, naručivao je ponovo i preporučivao ga drugima – ponosno će Ljiljana.
Pravi ulje i od sušene žalfije, koje može da se pije zbog tegoba sa želucem, kao i za masiranje desni protiv paradentoze, kao i ulje od zdravca koji je dobar za regulisanje šećera. Pravi i čaj od zdravca, smokve i zove. Što se tiče zimnice, njene police pune su pikantne paprike, ajvara, ljutog grožđa, meda od maslačka, slatka od lubenice, smokve, dunje, aronije i jagode, džema od smokve, šljive, lubenice…
– Svi su bili sumnjičavi kada sam počela da pravim džem od lubenice, jer je ona puna vode. Ispao je odlično. Spremam ga samo od crvenog dela. Džem je veoma neobičan i ima intenzivan miris lubenice. Pošto volim da eksperimentišem, već drugu sezonu pravim džem od muskatne tikvice sa malo šećera. Veoma je ukusan i zdrav, pogotovo za decu. Imam i džem od kruške. Pravila sam i sok od plovdine, stare, balkanske, neprskane sorte grožđa. Proizvodim i sok od sezonskog voća, sirup od dunje i kruške, i od zove – kaže ova vredna i kreativna Despotovčanka i dodaje da ne može da proizvede veliku količinu, a ne želi ni da kvantitet utiče na kvalitet, pa joj zarada služi samo kao dopuna kućnog budžeta.
Sir od dunja
Ljiljana se izveštila i u pravljenju kitnikeza – sira od dunja, tradicionalne vojvođanske poslastice. Dunje očisti od semena, nalije ih vodom da ozgeznu i kuva sa korom. Mora da se kuva i meša dva-tri sata. Kada se dobro skuva, propasira se. Potom se ocedi voda i ostavi se sa strane, jer, kada se stavi šećer, voda povremeno mora da se doliva. Zatim se izlije u pleh. Ona doda i orahe. Masa se povremeno okreće da bi se osušila sa svih strana. Suši se oko 15 dana. Onda se seče na kocke i valja u šećer, orahe ili kokos. Potom se pakuje u kutije.
– To je, zapravo, tradicionalni mađarski recept, koji najviše prave Vojvođani. Ova poslastica može da traje i po godinu dana. Kao ratluk koji može da stoji tokom cele zime. Ne mora da se čuva u frižideru. Obično se služi uz kafu – otkriva Ljiljana za ‘Vesti”.
Slika, piše pesme i štrika
Od kako je prestala da radi, Ljiljana je postala svestrana. Ne samo što se izveštila u pravljenju melema, eliksira i zimnice, ispunila je svoj davnašnji san – posvetila se slikanju. Ulje na platnu i transferi fotografija omiljene su joj tehnike. Voli i da piše pesme. Među njima je muzičar Aca Resavac, koji sa Bojanom Barjaktarević peva njenu pesmu “Nisu važne godine”. Ljiljana stiže i da štrika kape, nazuvke, trake za kosu…
