Milan Veljković (40) iz Zaječara jedan je od najvećih, ako ne i najveći ljubitelj strip-junaka Zagora u Srbiji. Profesor fizičkog vaspitanja i košarkaški trener ima oko 1.500 primeraka ovog stripa, među kojima su i oni koji se verovatno više nigde ne mogu naći. I tu nije kraj, jer stripove kupuje i dan-danas.
Kolekcionarstvom je počeo da se bavi sa šest godina.
– U periodu kad sam bio mali svako je nešto sakupljao. Odrasli su sakupljali upaljače, olovke i slično, devojčice uglavnom salvete, a dečaci sličice, autiće i naravno stripove, tako da nije bilo šanse da i ja ne krenem nešto da sakupljam – počinje priču za “Vesti” Milan, kojeg mnogi znaju kao Ćelu ili Spartanca.
Na stripove, konkretno na jednog od najomiljenijih junaka Zagora, “navukao” ga je drug iz kraja po imenu Dejan, koji mu je poklonio prve primerke. Tada je, kaže, više gledao slike nego što je znao da čita, ali ljubav prema ovom stripu je bila rođena i počeo je da ih sakuplja. Nije preskočio da kupi ijedan broj i do sada je sakupio sve primerke. Ima čak i prvo izdanje koje je izašlo 1968. u SFRJ.
Usamljen u ljubavi
– U kolekciji imam sva izdanja iz nekadašnje Jugoslavije, posle iz Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Srbije. Najdraži su mi najstariji stripovi o Zagoru zato što ih je crtao, po meni najbolji crtač stripova, Galijeno Feri – navodi Ćela.
Iako veliki ljubitelj lika i dela ovog strip junaka, Milan je kao mlađi voleo da pročita i druge stripove poput Komandanta Marka i Mister Noa. Ipak, “duh sa sekirom” mu je bio i ostao broj jedan. Na pitanje zašto baš Zagor, a ne neko drugi, odgovor je dao bez dvoumljenja:
– Odrastao sam pored reke Timok i puno vremena sam provodio sa drugovima na reci pecajući, penjući se po drveću i praveći razne avanture. I Zagor je avanturista, neka kombinacija avanture, nadrealnosti i borbe za pravdu, a i prijatelj je Indijanaca.
Milan je završio Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, a onda i Višu košarkašku školu za trenere u Beogradu, pa svi znaju da je sportski čovek, ali retko ko zna da je kolekcionar. Bliski prijatelji znaju, ali im Milan ne priča puno o tome, “jer ih ne zanima mnogo”.
Radi kao vaspitač u Domu učenika srednjih škola i kao trener u košarkaškom klubu “Mladost”. Međutim, ni sa decom ne priča puno o stripovima, tako da većina njegovih đaka i budućih košarkaša ne zna za ovu njegovu ljubav.
– Ako me neko pita i zanima ga, onda deci pokušam da dočaram kako smo se mi nekada zabavljali. Danas deca uglavnom igraju igrice. Čak mislim da i njihovi roditelji malo znaju o stripu, a kamoli deca – iznosi naš sagovornik pomalo tužne činjenice.
Kao i svaki pasionirani kolekcionar, Milan ne deli svoje primerke Zagora sa drugima. Svaki primerak stripa, koji ima, je u foliji i stoji na polici, tako da nema pozajmljivanja.
– Ako neko poželi da pročita Zagora, kupim mu novi strip i poklonim mu – otkriva Milan rešenje ako dođe do “problema”.
U bogatoj kolekciji ima dosta vrednih primeraka, ali ne želi da priča o njihovoj materijalnoj vrednosti.
– Ne bih o cenama. Kolekcionarstvo je strast, a o cenama više razmišljaju oni koji se bave trgovinom. Ja nisam taj – kategoričan je Milan, koji ističe da se u sakupljanju stripova zadržao na hobiju te da nije prešlo u opsesiju.
Sakuplja markice i novčanice
Sakuplja i poštanske markice kao i novčanice i kovanice. Markice mu se, kaže, veoma sviđaju, jer može puno da se nauči iz njih.
– Svaka markica ili serija je izdata povodom nečega – godišnjice nečijeg rođenja ili smrti, nekog jubileja. Ima i divnih markica koje prikazuju našu lepu zemlju ili motive nekih autentičnih stvari vezanih za Srbiju – nabraja kolekcionar koji poseduje sve poštanske marke od 1866, pa sve do danas.
Ima i sve novčiće i novčanice koje su bile u opticaju u našoj zemlji od prvih primeraka do današnjeg dana.
– Strip je ipak moja prva i najveća ljubav u kolekcionarstvu – naglašava zaječarski Spartanac, pa nastavlja:
– Danas nemam puno vremena za čitanje, ali kada kupim novi strip, obavezno ga prelistam. Kod nas izlazi u okviru Veselog Četvrtka, a kod Hrvata izdavač je Ludens. Sve kupujem.
Brojni nadimci
Milana mnogi zovu Ćela još od šestog razreda osnovne škole kada se prvi put ošišao do glave.
Dok je kao mladić igrao košarku, zvali su ga Spartanac, jer je uvek bio fizički spreman.
Srpska istorija u malom
U Milanovoj zbirci novčića ogleda se istorija Srbije, od kneževine do današnjih dana.
– Novčanice i kovanice sam zadnje počeo da sakupljam. Za sve je “kriva” inflacija devedesetih godina, kada smo imali novčanice sa mnogo nula – kaže on.
Najstariji novčić koji ima je iz 1868, a kuriozitet je bušena kovanica iz 1938. koje su žene nosile oko vrata. Od kovanica mu je najdraži srebrni novčić od pet dinara iz 1904.
– Na aversu se nalazi lik Petra I Karađorđevića, a na reversu grb Srbije. Novčanica koja mi je najdraža je 1.000 dinara iz 1920. sa motivom Sveti Đorđe ubija aždaju.
Od flore i faune do Tesle
Najstarija poštanska markica iz 1866. ima grb Kneževine Srbije. Ipak, najdraže su mu dve markice posvećene Nikoli Tesli, koje je Pošta Jugoslavije upriličila 7. januara 1953. povodom desetogodišnjice smrti našeg velikog naučnika. Takođe su mu drage sve koje za motiv imaju floru, faunu i sport.
Duh sa sekirom
Zagor, strip-junak autora Serđa Bonelija (scenario) i Galijena Ferija (crtež) nastao je 1961. u Italiji. Sedam godina kasnije pojavio se i na prostorima bivše SFRJ pod naslovom “Nasilje u Darkvudu”. Puno ime Zagora je Zagor Te-Nej, što na jeziku Algonkvin Indijanaca znači “duh sa sekirom”.
Kralj, car i princeza
Milan živi sa, ističe, predivnom suprugom Sandrom sa kojom ima troje dece.
-Vasilije ima šest, a Bogdan pet godina. Pored kralja i cara u oktobru smo dobili i princezu Olgu – kaže ponosni tata. Dodaje da su dečaci još mali za čitanje, ali da obožavaju da gledaju naslovne strane, jer su u boji.
– Često im umesto bajki pričam neku Zagorovu avanturu i sviđa im se – otkriva on moguće rešenje za uspavljivanje dece. Milan je, inače, jedini kolekcionar u porodici, a Sandra je zadužena za održavanje radne sobe “da sve bude na svom mestu”.
Bez interneta teže, ali draže
Ranije, kada nije postojao internet, bilo je mnogo teže nabaviti neki primerak stripa nego danas.
– Čekalo se na strip i po 10 dana da ga poštar donese na kućnu adresu. Moram priznati da mi je ipak bilo i draže tada. Danas je mnogo lakše. Postoje sajtovi gde se sve može kupiti – objašnjava.
Tvrdi da nijedan primerak nije prodao, a da je ranije nabavljao duplikate samo da bi sa njima vršio zamene za nešto što mu je nedostajalo u kolekciji.
