Operacije promene pola u slučaju mladih osoba odobrava veoma mali broj zemalja.
Hirurška intervencija, koja je trajala dva i po sata, obavljena je pre tri sedmice u bolnici u Barseloni i pacijent se oseća dobro, izjavio je doktor Ivan Manero, specijalista rekonstruktivne hirurgije.
Pacijent, čiji identitet nije objavljen, dve godine je radio sa psihijatrima i bio na specijalnoj hormonskoj terapiji.
Govorio je da je sebe doživljavao kao osobu ženskog pola od svoje četvrte ili pete godine.
Kao što to zahteva špansko zakonodavstvo kada je reč o maloletnicima, intervenciju je prethodno odobrio sudija.
Ističući da se u zemlji godišnje obavi najmanje 50 operacija promene pola u Udruženju transeksualaca Španije se, međutim, zalažu za njihovo obavljanje tek nakon punoletstva.
Svetsko udruženje koje brine o zdravlju osoba promenjenog pola sa sedištem u SAD, određuje kriterijume u toj oblasti i većina zapadnih zemalja sledi njegove preporuke.
U skladu sa tim preporukama, do podvrgavanja hiruškoj intervenciji radi promene pola ne bi trebalo da dođe pre dostizanja punoletstva ili pre najmanje dve godine seksualnog života vođenog kao osoba onog pola s kojom se adolescent identifikuje.
Pored Španije, među zemlje u kojima zakon maloletnicima odobrava promenu pola hiruškim putem su Australija, Holandija i Nemačka.
Transeksualizam ima biološke korene
Australijski naučnici otkrili su gen koji je neposredno povezan sa promenom muškog u ženski pol, čime su zaokružili istraživanje transseksualnosti jer je prethodno otkriven genetski mehanizam promene ženskog u muški pol.
Istraživanje, najveće do sada organizovano u svetu, obavljeno je na 112 dobrovoljaca koji su muški pol promenili u ženski, pokazalo je da su oni, za razliku od normalnih muškaraca, posedovali dužu verziju gena koji su omogućavali testosteronu da se veže uz ćelije, što je smanjivalo njegovo delovanje u organizmu.
Biološki koreni identifikacije pola još uvek su uglavnom nepoznati. „Mi samo možemo da nagađamo da je za identifikaciju muškog pola neophodno da ‘signal’ uputi aktivni testosteron.
Međutim, ova vrsta signala je izuzetno slaba u slučajevima promene muškog u ženski pol što, u krajnjoj konsekvenci, dramatično smanjuje maskulinizaciju njihovog mozga“, tvrdi genetičar Vinsent Harli iz Instituta za medicinska istraživanja „Princ Henri“ na australijskom Univerzitetu Monaš u Melburnu.
Endrju Sinkler, direktor Odeljenja za rano otkrivanje bolesti na Mardok institutu za dečje bolesti, takođe u Melburnu, slaže se sa ovim mišljenjem.
Po njegovom mišljenju, „istraživanje potvrđuje pretpostavke da promena pola ima biološke korene i da nije uslovljeno psihološkim faktorima u ranom detinjstvu. Ipak, otkriće ne objašnjava sve promene muškog u ženski pol, što ukazuje da su uključeni višestruki genetski faktori“, uveren je Sinkler.
I dok je genetska veza bila statistički značajna, faktički je bila slaba – 55 odsto transseksualaca imalo je dugi „genetski lanac“ dok je kod normalnih muškaraca on iznosio 50 odsto.
