Život nam nekada podeli takve karte da ni prilikom mešanja neke stvari ne mogu da se promene. Mladenu Kecmanu je bilo predodređeno da se bavi rvanjem. Njegov otac, daleko poznatiji od naslednika, Momir, bio je vicešampion sveta. Pored tate, Mladen je od četvrte godine bio u sali. Na strunjači je odrastao, njoj podredio život. Prvo kao takmičar, kasnije kao funkcioner, trener. Ceo radni vek u Radničkom. Njegovom Radničkom, sa Crvenog krsta, za koji se borio “i rukama i nogama”. Kako za rvački klub u okviru porodice “krstaša”, tako i za najstarije Sportsko društvo.
Trenutno Mladen ima ulogu koordinatora za organizaciju Svetskog prvenstva čiji je domaćin Beograd od 10. do 18. decembra. Srpski rvači navikli su naciju na medalje, pa ni ovoga puta ne bi trebalo da naprave izuzetak.
– U poslednjih desetak godina, ne samo sa svetskih, već i sa evropskih prvenstava i OI smo se uvek vraćali sa jednom ili dve medalje, tako da su očekivanja sigurno velika. Namestili smo da na dan otvaranja imamo finala u kategorijama u kojima očekujemo najviše – priča Mladen Kecman, gost redakcije “Vesti”, član Izvršnog odbora RSS.
Tradicija od 100 godina
Šta je ono što Srbiju stavlja na svetsku mapu rvanja – rezultati, kvalitet, Nenad Lalović?
– Sve to što ste nabrojali. Šta je važno? Mi smo tradicionalno, u poslednjih 100 godina imali pojedince koji su se kitili odličjima. I u vreme ratova i kriza, kada nismo mogli da se takmičimo pod zastavom zemlje iz koje dolazimo, mi smo imali jednog Gorana Kasuma, Aleksandra Jovančevića, Željka Trajkovića… Kasnije je tu “praksu” nastavio Davor Štefanek. Imamo tradiciju i da su naši sportisti, ovi današnji, ali i moje generacije, godina mog oca, odlično povezani sa takmičarima iz drugih zemalja koji kasnije imaju neke funkcije, pa imamo odličnu međunarodnu saradnju. Na tome sam najviše insistirao i kao sudija i kao takmičar, funkcioner, generalni sekretar…
Šta je ono što izdvaja rvanje?
– Ono što ga čini specifičnim je tradicija. Uvek imamo dobre sportiste, imamo najvećeg sportskog funkcionera ikada iz Srbije i to najznačajnijeg na prostoru bivše Jugoslavije, na celom Balkanu, a to je Nenad Lalović. Imali smo generalne sekretare svetskih federacija, predsednike, ali člana ne samo Međunarodnog olimpijskog komiteta, već Izvršnog odbora MOK-a, nikada nismo imali. Mnogo nam olakšava to što Lalović pomaže, ali iako smo nekoliko godina dobri, pa nismo, borimo se, ali se razumemo za te stručne stvari, Željko Trajković ima velike zasluge za uspehe srpskog rvanja. To što on “obija vrata”, bori se u Ministarstvu omladine i sporta, pravi kontakte, spaja mostove, ulaže deset puta veću energiju nego neki drugi ljudi u drugim sportovima. I mi sa njim, ali on pre svih.
Preko 2.500 učesnika na SP
Beograd će predstojećih dana biti epicentar svetskog rvanja?
– Ovo Svetsko prvenstvo je kruna rada saveza poslednjih 10-15 godina. Organizovali smo razna takmičenja, među seniorima, u mlađim kategorijama, ali planetarnu smotru nikada u istoriji. Trebalo je da ona bude kruna pre dve godine, ali je korona sve poremetila. To je ono kad kažu da treba mnogo stvari da se poklopi. Tako vam je i za medalju, kad neko kaže, trebalo je da budem prvak sveta, ali nisi bio. Lako je dobiti kadetsko, juniorsko, pionirsko prvenstvo, ono do 23 godine, zato što zapadne zemlje nemaju interes organizacije takvih šampionata, pošto treba mnogo novca. Preskupi su smeštajni kapaciteti, zakupi sale, ma svega. Uz to, od kotizacija nema interesa, neće niko da pravi da bude u minusu, ili na nuli.
Da li je Beograd spreman da dočeka oko 2.500 takmičara?
– Mislim da će šampionat biti besprekorno organizovan. Jedino čega se bojim je da je Arena ogromna. Zbog kvaliteta takmičenja moralo je da se održi u Areni. Ovo je najveći događaj, 2.500 učesnika iz 80-ak zemalja. Ipak, bojim se da će tribine delovati prazno.
Kakvi su planovi posle šampionata?
– Nadam se da će se savez posle ovog takmičenja pregrupisati, da će dobiti nove prostorije, da će ovo biti inicijalna kapisla, jer rvanje zaslužuje mnogo lepši prostor i pristupačniji, da onaj ko dođe, može da se parkira. Nadam se da će se nešto uraditi i oko stručnog kadra, da ne budu treneri samo stranci, iako sam ja kumovao dolasku Stojana Dobreva na mesto trenera reprezentacije. Međutim, žalosno je da naših pet trenera ne provodi vreme sa takmičarima i ne edukujemo nove stručnjake. Ne može doživotno stranac da bude šef struke, a imamo i dobre rvače i rezultate.
Kad je opština veća od grada
Imamo i među takmičarima strance?
– Isto mislim i za takmičare. Ok je stranac, ali treba na pripreme voditi više naših momaka, omogućiti im da napreduju. Međutim, za sve to treba više novca. Ono što je najvažnije trenutno, lokalna samouprava mora više da pomogne klubove. Gube se rvači koji su na korak do reprezentacije, jer kod nas, ako moraš da počneš da radiš, onda prestaješ profesionalno da se baviš sportom, iako to nije slučaj u inostranstvu. Ministarstvo i savez prepoznaju samo prvake država, a oni koji su drugi i treći i možda bi za dve-tri godine bili i bolji od šampiona, nemaju u tom periodu od čega da žive, moraju da ga prebrode.
Ima li dodatnih prihoda?
– Opština, recimo, ne finansira, posebno ne u Beogradu, gde na opštini ima po 200 klubova. Ne može svima da se pomogne, a ne može ni nekome da da dva miliona, drugome 500.000. Mora svima jednako. Nekima je to malo, a neki kojima je dovoljno, ne znaju na pravi način da iskoriste sredstva. Beograd je specifičan. Svaka opština je veća od bilo kog grada u Srbiji. A mi u prestonici imamo 20 rvačkih klubova, a u Zrenjaninu jedan-dva – zaključuje Kecman.
Ostavio suđenje
Jedno vreme ste bili posvećeni suđenju. Delili ste pravdu na OI u Londonu?
– Posle 2012. sam prestao. Dok su drugi mislili da je to nešto “vau”, meni je izgledalo kao normalan sled događaja. Delio sam pravdu na Igrama u Londonu i onda prestao. Iz ove perspektive posmatrano, to sam postigao sam, boreći se na neki način protiv svih, bez ikoga. Čak sam imao i neprijatelje koji mi nisu dozvoljavali da se nađem u Londonu. Za mene je to bio uspeh, kao i u svakom drugom sportu.
Velika pomoć od države
Država dosta pomaže sportu poslednjih godina.
– Mi smo 2,5 miliona evra platili kotizaciju Svetskoj rvačkoj federaciji, za organizaciju SP. Dobili smo od države. I materijalna dobit je dobrodošla, nama odgovara i da nam ostanu strunjače, treneri steknu iskustvo… Država nigde ne pomaže, kao ovde. Ljudi greše, ako misle da nije tako. Imaju predrasude, recimo, kažu, jao blago Šveđanima, a tamo takmičari istovremeno rade i treniraju. I kad osvoje medalju, 99 odsto zemalja nema tolike nagrade, neke ih ni ne daju, samo jedan odsto zemalja ima nacionalno priznanje. Za one za koje se misli da daju najviše, oni ne daju ništa. Uopšteno, država daje dovoljno novca za reprezentativni program. Naravno, uvek može više. Znali bismo šta da radimo sa tim novcem. Imamo trenerski, sudijski kadar, možemo da proširimo bazu na pripremama, da pripreme traju duže, da usmerimo na školice sporta – najavljuje Kecman.
Dobitnik ordena sa srebrnim zracima FILA
Mladen Kecman u vitrinama ima brojna priznanja, a jedno od njih je orden sa srebrnim zracima:
– Imao sam čast da svojevremeno dobijem najveće priznanje koje Svetska rvačka federacija dodeljuje za izuzetan doprinos rvanja u svetu. Ponosan sam na sve što sam uradio kao takmičar, reprezentativac, kasnije na nekoj od funkcija. Priznanje FILA je samo potvrda da sam uspeo.
Rvanje i Radnički sinonim za ljubav
I iz aviona se vidi da je Kecmanova ljubav rvanje. Radnički, takođe. O tome govore brojna dela, akcije “spasavanja” kluba, Sportskog društva…
– Na strunjači sam od četvrte godine. To je moj život. Na Crvenom krstu je sve počelo. Moj otac Momir je bio član “krstaša”. To su moje dve velike ljubavi – ističe Mladen.
Spisak učesnika SP
Grčko-rimski stil
63 kg – Sebastian Nađ
67 kg – Mate Nemeš
72 kg – Ali Arsalan
77 kg – Viktor Nemeš
87 kg – Zurabi Datunašvili
97 kg – Mihail Kadžaja
Treneri: Stojan Dobrev i Vojislav Trajković
Rvanje za žene
62 kg – Ana Fabian
76 kg – Fani Nađ
Treneri: Dalibor Perović i Akoš Fabian
Slobodan stil
67 kg – Stevan Micić
74 kg – Khetik Tsabolov
125 kg – Magomedgadzi Nurasulov
Treneri: Dejan Jovičić i Božidar Baltić
