Izbor za najlepšu ženu zemlje nigde nije toliko važan događaj kao u Venecueli. I ove godine su milioni ljudi sedeli pred malim ekranima. To je bio način da se barem na jedno veče zaborave beda i političke podele.
To je bio dirljivi vrhunac večeri: voditelj u odelu s leptir-mašnom ponosno proglašava pobednicu. Marianhel Viljasmil (24) nije mogla da zadrži suze. U zemlji u kojoj mnogi ne mogu ništa, ovoj studentkinji se otvorio čitav svet mogućnosti.
Viljasmil je pobedila 21 konkurentkinju i postala Mis Venecuele. „Gracias, gracias“, govorila je kroz suze, šaljući poljupce – praznoj dvorani. Suze nisu bile spontane. Jer, svaka je od 22 devojke unapred snimila pobednički video za slučaj da bude izabrana, isto su tako snimljeni defilei u bikinijima i razgovori.
Milioni ljudi su ipak bez daha pratili prenos pred televizorima. Izbor za najlepšu ženu Venecuele, to je u ovoj zemlji i dalje velika stvar.
Šou koji ne sme da se otkaže
Do prošlog četvrtka je najbolje čuvana tajna u zemlji bila ko je pobednica. Samo tri osobe su znale odgovor. Viljasmil ga je saznala – kod kuće na kauču. U istoriju ulazi kao 67. misica Venecuele i prva koja je pobedila u ovako čudnim okolnostima, usred pandemije.
Ali otkazivanje nije bila opcija. Spektakl se inače organizuje pred 20.000 ljudi na stadionu u Karakasu, koji je sada pretvoren u poljsku bolnicu.
– Izbor za Mis je deo naše kulture, naših osećanja. Ova manifestacija je u našim genima. To je više od takmičenja u lepoti jer pokazuje da Venecuelanke mogu da ostvare sve na svetu – kaže Marija Gabrijela Isler koja je postala Mis još 2012. godine nakon čega je ostvarila karijeru iz snova. Ona je sada šefica za odnose sa javnošću takmičenja za Mis.
Isler je u Venecueli ono što je Hajdi Klum u Nemačkoj ili Tajra Benks u SAD. No sa njenim usponom, počela je propast u zemlji. Zbog toga je takmičenja za Mis neka vrsta nade i način da se misli skrenu sa bede, kriminala i političkih napetosti.
Mnogi Venecuelanci ulažu poslednju ušteđevinu da bi svojim ćerkama omogućili privatne škole u kojima se uči kako se hoda po modnoj pisti. Neke petnaestogodišnjakinje za rođendan dobijaju basnoslovno skupe operacije povećavanja grudi. Venecuela se, uprkos hiperinflaciji, ubraja među zemlje s najvećim brojem estetskih operacija.
Na jedno veče zaboraviti Madura i Gvaida
– Šou ništa ne menja kad je naša realnost u pitanju, ali nam barem na trenutak pomaže da zaboravimo svakodnevne brige i političke podele – kaže Gabrijela Isler koja je nedavno pred TV kamerama briznula u plač kada je upitana da komentariše stanje u svojoj zemlji.
Tako na jedno veče pobornici predsednika Nikolasa Madura i predvodnika opozicije Huan Gvaida mogu da zaborave političke razlike i potisnu slike praznih polica samoposluga koje ih očekuju sledećeg dana.
Neke od ranijih misica se aktivno uključuju u krojenje političke sudbine zemlje. Izabela Rodrigez, pobednica iz 2018, izašla je na ulice kako bi protestovala protiv socijalističke vlasti. Ona je živi dokaz da i devojke iz siromašnih slojeva mogu postati pobednice takmičenja za Mis.
Rodrigez potiče iz Petare na rubu Karakasa, jednog od najvećeg slamova u Južnoj Americi. Preko Instagrama svojim obožavaocima poručuje da želi da bude glas onih koji nemaju ni hrane ni zdravstvene zaštite. Rodrigez spada u novu generaciju misica koje se ne ustručavaju da jasno kažu šta misle o političkom stanju.
Zemlja s najlepšim ženama na svetu
Dijego Kapeki je dobar znanac svih misica, sve do kraljice lepote davne 1981. Irene Saez, koja se kasnije aktivirala u politici i izgubila od Huga Čaveza. Kapeki, bivši pevač i glumac, danas je poznato lice televizije Venevizion koja prenosi takmičenje za Mis.
– Preko institucije Mis Venecuele smo ušli u Ginisovu knjigu rekorda – kaže. I zaista: sedam Min Univerzuma, šest Mis sveta, osam Mis internešnal i dve Mis Zemlje – lepotice iz Venecuele su osvojile više globalnih titula nego predstavnice bilo koje druge zemlje.
– Mis Venecuele je oduvek bio magnet za oglašivače. I dalje smo na samom vrhu kada je u pitanju zabavni program, ali šou je ipak zbog korone izgubio na veličanstvenosti. I to ne sme da se ponovi – zaključuje Kapeki.
