"Jedna od akutnih tema kod nas je koja će tražnja podsticati privredni rast ako nemamo izvozno sposobnu privredu, pa se zbog toga postavlja pitanje može li se iz domaćih izvora generisati ta tražnja, što je u koliziji sa nekim drugim postulatima makroekonomske stabilnosti zemlje", istakao je Šoškić.
Šoškić je time pokazao da se slaže sa svojim kolegom Radovanom Jelašićem, koji je u petak oštro upozorio Vladu Srbije da bi odmrzavanje plata i penzija pre kraja godine, bez adekvatnih izvora, bio put u veću inflaciju i javni dug, skuplje kredite za građane i privredu. Glavno pitanje za Vladu je odakle bi se finansiralo povećanje plata i penzija.
Ekonomisti se slažu sa Šoškićem i Jelašićem, koji je rekao da su pred Srbijom dve opcije.
Prema prvom scenariju, kako je naveo Jelašić, ako bi plate u javnom sektoru i penzije u ovoj godini ostale zamrznute, životni standard građana bi zabeležio manji pad. Imali bismo nisku stopu inflacije, dalje smanjivanje referentne kamatne stope, javni dug ne bi rastao, a to bi posledično dovelo do smanjenja premije rizika zemlje. Privatni sektor i država bi se tako jeftinije finansirali i dinarski krediti bili bi povoljniji.
S druge strane, ukoliko bi došlo do odmrzavanja primanja, desilo bi se sve suprotno. "Pred nama su dve krajnosti, a šta će prevagnuti, znaćemo za deset dana", rekao je Jelašić.
|
"Zamrznuta primanja bi trebalo da poboljšaju stanje u budžetu, ali ograničavaju potrošnju i ukupnu tražnju, što deluje recesiono. To je ekonomska strana stvari. Politički posmatrano, to povećava izglede opozicije jer raste broj siromašnih, a time i nezadovoljstvo." "Sve u svemu, mislim da Vlada ne pokazuje sposobnost da pruži sveobuhvatan odgovor na stanje u privredi, što može da dovede do političkih i socijalnih pritisaka, pa onda i do štampanja para i drugih iznuđenih mera", upozorio je Gligorov. |
Tema povećanja primanja zaposlenih u javnom sektoru i najstarijih građana ima i ekonomsku i političku stranu, rekao je za "Blic" ekonomista Vladimir Gligorov.
