Film “Samo kad se smijem”, u režiji Vanje Juranić jedan od najiščekivanijih filmova u regionu prikazan je u MTS dvorani u okviru Festa. Ostvarenje o nasilju u porodici, rađen po istinitom događaju, koji je potresao region 2005. godine prikazan je u glavnom takmičarskom programu.
Rediteljka, montažerka i koscenaristkinja filma Vanja Juranić se najpre osvrnula na sam kraj filma gde je uslikan deo presude suda u Zadru koji se odnosi na krivicu i osudu žene što je u samoodbrani ubila svog nasilnog muža.
– Elma Tataragić i ja smo ušle u pisanje scenarija i shvatile smo da neke činjenice i ne možemo ubaciti u film jer nam niko neće verovati od gledalaca. Taj isečak presude me je veoma iziritirao, jer je van svake pameti. Svodi se na to da muž jeste davio ženu, ali nema veze, ona je ipak mogla da diše. Sudija je rekao da je žena nakon njihove svađe na javnom mestu prvo trebala sačekati da se muž ohladi, da se smiri, pa tek onda doći kući – rekla je Juranić i dodala da je društvo ponekad mizogeno, gaji netrpeljivost i mržnju prema ženskom rodu.
Ona smatra da su institucije te koje moraju da štite žrtvu, a kad se to ne desi, onda žrtve su primorane da uzmu pravdu u svoje ruke, kao što je ovde slučaj samoodbrane koji se završio ubistvom.
– Jedan film možda ne može da pokrene svet. Ipak, umetnost može da promeni mnoge stvari nabolje, u to sam uverena. Eto, radi se na tome da dođe do izmene krivičnog zakonika u Hrvatskoj, da se femicid uvede kao pojam – naglasila je Vanja Juranić.
Glavnu ulogu tumači Tihana Lazović Trifunović i ističe da joj uloga nesrećne devojke Tine nije najteža u karijeri do sada, iako već neko vreme stalno dobija pitanja na tu temu.
– Imala sam veliku odgovornost. Vanja, Elma i ja, kao i ceo tim, radili smo na tome da likovi ne budu površni. Meni je posebno bilo važno da moja Tina ne bude pasivna, da ne bude samo žrtva. Često su u filmovima o nasilju žrtve uglavnom pasivne. Meni je bilo važno da ona bude ista kao ja, da bude hrabra, da ima želje, snove, da je duhovita, nespretna, da se ljudi u publici mogu poistovetiti s njom, jer se nasilje može dogoditi bilo kome. Ne događa se to negde tamo na marginama društva, događa se svuda – istakla je Tihana Lazović i dodala:
– Te mučne scene nasilja snimili smo iz prve, nismo ponavljali.
Hrvatski glumac Slavko Sobin je primetio da je njegov surovi lik Frane prikazan s više strana, a ne samo kao monstrum.
Brojne nagrade
Film “Samo kad se smijem” je osvojio brojne nagrade – u Puli Zlatnu arenu za najbolju glavnu žensku ulogu (Tihana Lazović), na Filmskom festivalu glumca – Zlatni Orion za najbolju žensku ulogu (Tihana Lazović), i Srebrni Orion za najbolju sporednu mušku ulogu (Slavko Sobin).
Tina živi u naizgled idiličnom braku u gradu na obali Jadrana. Ona je domaćica koja brine o šestogodišnjoj ćerki, dok njen suprug Frane zarađuje za porodicu. Njihov odnos počinje da se menja kada Tina izrazi želju da završi fakultet koji je napustila zbog trudnoće. Uprkos prvobitnom pristanku i podršci, Frane počinje da negoduje što se na početku svodi na sitne sabotaže. S vremenom, sukobi postaju sve češći, a svađe sve nasilnije.
