Prema verovanju predaka naših čitalaca, njihova familija je poreklom iz Crne Gore a nekada su se prezivali Pejović, ali je, bežeći pred turskom osvetom, njihov prapradeda koji je ubio jednog agu, gazdu na čijem su posedu bili kmetovi, to prezime promenio.
Pejovići su doista poreklom iz Stare Crne Gore i to od najstarijeg stanovništva u njeguškom plemenu pod Lovćenom. Oni su potomci Punoša koji se doselio u Dugi Do u vreme Crnojevića, krajem 15. veka, iz Bosne.
Sada se mali deo Punoševih potomaka naziva tim prezimenom Punošević, a ostali su Pejovići i Miloševići, budući da su potomci Punoševog sina Miloša. Kasnije su se iselili u Boku, u Kute, i promenili slavu. Prvobitno je to bio Nikoljdan, koji su slavili sve do kraja 19. veka, a onda su uzeli za slavu Đurđevdan. Za njih Nakićenović kaže da su 1692. doseljeni sa Grahova.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici etnolozi mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić. Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Pejovića, odnosno Miloševića ima, iseljenih, i u Vasojevićima, gde su odista imali visoka zvanja i proslavili se kao junaci. Slava im je do, 1867. godine, bila Nikoljdan, ali su je, nakon dolaska u novu sredinu, promenili u Đurđevdan.
Punoševim potomcima pripadaju i Bogdanovići koji su prezime dobili po drugom Punoševom sinu Bogdanu, njeguškom knezu u 15. veku.
Samo prezime Šogura izgleda da je nadimak od turcizma – od persijskog šog, ili šoh, što znači ćelav. Vuk je, u "Rječniku", zabeležio i izreku iz Crne Gore: "Posilio se kao šogav kapicom!" Šogo (Ćelo) je i lik šaljivih narodnih priča, a Šogura bi bio augmentativ, nešto kao veliki Šogo.
