Kosovo su ove godine posetili i potpredsednica i predsednik Bugarske Iliana Jotova i Rumen Radev. Jotova je u februaru, sa juga Kosova, iz Dragaša i Prizrena, zatražila da bugarska zajednica, kako je rekla, dobije status nacionalne manjine i bude uvršćena u ustav Kosova.
Radev je iz Prištine pre nekoliko nedelja, isto to zatražio od kosovske predsednice Vjose Osmani, piše Juronjuz.
Bugarski predsednik je posle sastanka sa Osmani rekao da Sofiju i Prištinu povezuje postojanje bugarske zajednice na Kosovu.
– Ona je most saradnje između dve zemlje i verujem da ćemo nastaviti da radimo tako, da započnemo praktične zakonske korake da ova zajednica slobodno izražava svoj identitet, da očuva jezik i kulturološke tradicije – rekao je Radev.
“Naša prijateljska država Bugarska”…
Na to je dobio odgovor da na popisu u aprilu svako može da se izjasni kako želi.
– Kosovo je multietničko i njegov ustav kaže da je ono država Albanaca i ostalih zajednica. Dakle, nema ograničenja i niko nikoga ne sprečava da se samoidentifikuje kojoj zajednici pripada – rekla je Osmani.
A na jugu Kosova, u Prizrenu, kancelariju Udruženja za razvoj i integraciju bugarske zajednice, otvorio je sam predsednik Radev.
– Ovaj put nam je pružena prilika, predsednik jedne evropske države koja je priznala Kosovo, naša prijateljska država Bugarska, hoće da nam pomogne i šta ima tu loše? Za sada nema Bugara u Prizrenu. Nema. Ne postoji, zvanično nema. To ako neko sakupi 500-600 potpisa i kaže nekome da je Bugarin, to ne pije vodu. Zvaničan podatak je popis. Ako će Bugari da rade na tome neka rade, nemam ništa protiv – rekao je Abaz Ademi iz Udruženja za razvoj i integraciju bugarske zajednice na Kosovu.
Ekonomski najnerazvijeniji delovi Kosova, Župa i Podgora, naseljeni su većinski Gorancima, autohtonim narodom muslimanske veroispovesti čiji je jezik arhaičan slovenski govor. Ima ih oko 15.000, a bugarska potpredsednica Jotova je izjavila da je njihovo poreklo bugarsko.
Goranci su bugarskog porekla?
– Mnogi su, posebno iz Prizrena, upućeni na školovanje u Bugarsku s nadom da će tokom toga ili nakon školovanja možda uspeti da dođu i do bugarske vize. To su razlozi zbog čega ljudi popunjavaju te obrasce i formulare kojima žele i da se školuju, a i da dobiju pasoš. A inače u tom obrascu, imao sam prilike da ga vidim, u prvoj rečenici stoji da na bugarskom ‘Az’ taj i taj po imenu ‘se bulgarski proishod’. Dakle, “Ja sam taj i taj, bugarskog porekla” – naveo je Sadik Idrizi, profesor Univerziteta u Prizrenu.
Zahtevi bugarskog predsednika, inače, su priznanje postojanja bugarske manjine na Kosovu, zatim zagarantovano mesto u veću za zajednice i na kraju Bugari kao ustavna kategorija.
Albanija još 2017. godine, na zahtev Bugarske, uvrstila bugarsku nacionalnu manjinu u ustav, a razlog zašto Severna Makedonija još uvek ne počinje pregovore sa Evropskom unijom jeste što još nije ispunila takođe zahtev iz Sofije, da uvrsti bugarsku nacionalnu manjinu u svoj Ustav.
Mladenović: Goranci se ne osećaju Bugarima
Radivoje Mladenović iz Instituta za srpski jezik SANU rekao je da je stav Bugara da veruju “da su planetu Zemlju najpre nastanili Bugari”.
– Već više od stotinu godina deo bugarske državne politike i bugarske nauke i kvazi nauke pokušava da dokaže da je veći deo Balkanskog poluostrva zapravo pripada perifernim bugarskim govorima i da je u tom kontekstu formiran jedan projekat koji je vrlo agresivan, koji deluje kako na Kosovo i Metohiju, tako i u unutrašnjem delu Srbije – navodi on.
Govoreći o Gorancima, rekao je da se oni ne osećaju Bugarima i da bi oni najradnje da pripadaju posebnoj etno-kulturnoj zajednici.
– Goranci, znate, to je slovenski idiom, koji je u najstarijem sloju pripadao bez dileme srpskom jezičkom sistemu, međutim to je šarplaninska stočarska oblast i da je sa južnog dela Šarplanina stizalo stanovništvo koje je bilo drugačijeg dijalekatskog tipa i to stanovništvo je promenilo jezičku strukturu goranskog govora. U ovom trenutku, goranski govor je u svojoj osnovi periferni zapadno-makedonski sa infiltracijom srpskih crta – rekao je Mladenović.
Kako kaže, Goranci uspešno uspevaju da se odupru asimilaciji.
– To je jedna etnokulturna zajednica koja je duboko ukorenjena, koja je u svom identitetu jako uporna. Da samo kažem da u Albaniji, da Gora nije sva na Kosovu i Metohiji, dakle u Srbiji, nego je devet naselja u Albaniji, iako su naterani da pohađaju škole na albanskom od 1945. godine, oni i dalje u međusobnoj komunikaciji koriste goranski govor. Šta će biti? Nažalost, Gora je dobrim delom ispražnjena u ovom trenutku. Više je goranske dece u Borči pored Beograda nego u samoj Gori – zaključio je on.
