Iako za većinu planete teška, za manekenku Sofiju Milošević ovo je bila uspešna godina u svakom smislu. U avgustu se verila sa fudbalerom Real Madrida Lukom Jovićem, a mesec dana kasnije mu je rodila sina Alekseja. Srećna porodica trenutno živi u glavnom gradu Španije, a Sofija otkriva kako se snalazi u ulozi majke, kakva je Aleksej beba, a Luka otac i verenik. Takođe, lepa manekenka je po prvi put govorila o karijernim počecima, ali i o tom kako je izgledao njen život u Njujorku – gradu “džungli”, kako je istakla.
Ovo je vaša prva Nova godina sa sinom Aleksejem. Kako ste je proslavili?
– Kod kuće, porodično… Potrudila sam se oko ukrašavanja jelke i cele kuće posebno zbog Alekseja.
Da li se sećate, kada ste bili mali, kako ste u svom domu slavili Novu godinu? Kakve uspomene iz detinjstva vas vežu za ovaj praznik?
– Naravno! Mama je kitila jelku, a mi smo se radovali svakom novogodišnjem programu! Druga su to vremena bila, sve je bilo drugačije.
Koliko ste se promenili od kada je Aleksej došao na svet?
– Potpuno. Bila sam svesna toga i pre nego što sam se porodila. Moje misli su posvećene samo njemu i svesna sam da je odgajanje dece jedna od najozbiljnijih uloga. Želim da ga razmazim ljubavlju, ali ne i da bude razmažen potpuno i da mu je sve dopušteno.
Kako ćete ga vaspitavati i koje vrednosti vam je bitno da on usvoji?
– Želim da mu prenesem tradicionalne vrednosti koje se tiču porodice. Ali kada se radi o poslu i o životu generalno, volela bih da razmišlja “outside of the box”, odnosno izvan kutije i da vidi širu sliku. Trudiću se da bude maksimalno informisan i da radi na svom intelektu. To je najvažnija stvar.
Aleksej jeste još uvek mali, ali da li se već sada nazire njegov karakter i na koga liči?
– Veoma je mirna beba, što nije loše za nas trenutno, mada ja ne bih volela da bude introvertan, već upravo suprotno. Videćemo već, još je rano reći bilo šta.
Kakav je Luka otac, a kakav partner? Da li delite obaveze oko bebe i da li pronalazite vremena samo za vas dvoje?
– Divan je i otac i verenik. On je veoma dobar čovek, što je meni veoma važno, a iz toga ide sve ostalo. Pomaže mi naravno. Učestvuje aktivno i zajedno ga podižemo. Imamo vremena za sebe samo kada zaspi.
Svi portali su pisali o tome da ste staru kilažu vratili brzo nakon porođaja. Možete li nam otkriti tajnu, kako?
– I ja sam razmišljala kako se to desilo i došla do zaključka da je to zato što je moje telo zapamtilo sve od pre – sve mukotrpne treninge i dobru ishranu. Isto tako smatram da je dojenje dosta pomoglo i mislim da sam zbog toga sada i mršavija nego pre trudnoće. Veoma mi je važno da ga dojim i smatram da bi svaka majka trebalo da doji bar do 6. meseca (osim u slučaju da izgubi mleko). Ne razumem zasto bi iko novorođenčetu davao formulu.
Mnoge žene se nakon porođaja suoče sa postporođajnom depresijom. Da li ste vi možda imali neke simptome i šta mislite, šta je najvažnije za jednu novu mamu kako bi se osećala srećno i ispunjeno nakon što na svet dođe prinova?
– Bilo mi je jako čudno prvih par nedelja. Držeći sina u rukama shvatila sam odjednom da imam ogromnu odgovornost i da moram da ga izvedem na pravi put. Onda mi se javilo hiljadu strahova vezanih za njega, ali pričajući sa ljudima bliskim meni shvatila sam da je to normalno i da je to prolazna faza.
Trenutno živite u Madridu. Da li vam nedostaje Srbija?
– Naravno! Obožavam svoju zemlju i kada sam bila u Americi radzvojena okeanom, Beograd mi je uvek bio u srcu.
Kako sada izgleda jedan vaš dan u Madridu?
– Dosta drugačiji od onog na šta sam navikla, jer ja volim obaveze i volim produktivne dane. Sada nemam planove jer sve je posvećeno Alekseju i upravljam se prema njemu maksimalno. Učim šta voli, šta ga ljuti, šta ga tera na plač i obrnuto.
Ubrzo nakon porođaja ste se vratili poslu, manekenstvu. Kakav je bio osećaj opet stati ispred objektiva?
– Na neki način nisam ni prestajala da radim. Imam razne ugovore sa brendovima sa kojima radim kroz Instagram, tako da sam ja bila radno aktivna i u trudnoći.
Sa 14 godina ste započeli svoju manekensku karijeru. Kako danas gledate na taj period svog života? Da li mislite da ste tada bili spremni na sve ono što modna industrija nosi i kako savetujete neke mlađe devojke kojima ste uzor i koje žele da se bave manekenstvom?
– Nisam bila spremna, naravno. To je sve za mene bilo nešto novo i drugačije od onoga gde sam odrastala. Prvi put sam otputovala u Milano sa 15 godina bez nadzora roditelja i bilo mi je strašno što odjednom vodim računa sama o sebi. Mislim da sam tada i odrasla preko noći. Ono što mi je u tim trenucima bilo najvažnije je strogo vaspitanje koje sam nosila iz kuće. Mislim da posao modela nije za svakog. U Srbiji se danas svaka devojka koja se uslikala za neku kliniku ili frizerski salon naziva manekenkom, i to je veoma pogrešno. Biti model je nešto mnogo veće od toga. Modna industrija u Americi je ogromna i donosi veliki godišnji profit ekonomiji. Raditi u Njujorku “full time” znači biti veliki profesionalac.
Živeli ste u Njujorku jedno vreme. Možete li da nam približite malo duh tog grada?
– Njujork je grad koji je poseban i ne liči ni na jedan drugi. Ne bih mogla da ga dočaram u jednom pitanju, jer on to ne zaslužuje. To je jedna velika džungla sa ljudima sa svih strana sveta. Ljudi su veoma otvoreni i opušteni. Svako gleda svoja posla i svi su došli tamo sa nekim svojim snom u nadi da će ga ispuniti. Živeti tamo je stvarno nešto čarobno. Živela sam dugi niz godina na Wall Street-u i desilo mi se hiljadu puta da izađem ujutru da idem na posao, a na ulici se snima neki film. I s obzirom na to da je to američka produkcija, naravno, sve je jako impresivno, jer oni od opreme imaju apsolutno sve. Zatim predstave na Brodveju su posebna priča ili gledanje košarkaških utakmica ili koncerata u Lincoln centru. To je grad koji ne spava i non-stop se nešto dešava. Veoma mi nedostaje.
U svojoj karijeri radili ste za najpoznatije svetske brendove. Koja saradnja vam je nekako ostala u najboljem sećanju?
– Za svaki posao i iskustvo za koje sam bogatija sam uvek bila veoma zahvalna. Više su to ljudi koji su na setu sa vama i ono što ponesete sa tog snimanja. Bilo je tu raznih, ali eto nisam nikada pričala o snimanju kampanje za Ralph Lauren, koju smo radili na jednom starom imanju izvan Njujorka i koje je izgledalo kao iz nekih starih filmova. Meni je to bilo jako impresivno, jer ja obožavam sve što ima veze sa starim zgradama i kućama i duhom prošlog vremena.
Glumili ste u seriji “Ubice mog oca” i u filmu “Hotel Beograd”. Da li biste voleli da se ozbiljnije posvetite glumi u narednom periodu i šta ste shvatili o glumi što pre niste znali?
– Gluma je za mene najlepše moguće zanimanje. Sanjam o glumi otkako sam bila dete i otkako sam se igrala ispred vrata stana “Audicije”, ne znam da li se sećate te emisije sa trećeg kanala. Zahvalna sam Bogu što mi se ukazala prilika da se “oprobam” u glumačkim vodama i da dobijem pohvale. Volela bih naravno, da imam priliku za nešto više i da probam da pokažem šta umem.
Od kako ste u medijima, izlazili su i lepi, ali i oni ružni naslovi u novinama o vama, ipak, ništa od toga vas nije pokolebalo. Danas se ljudi generalno suočavaju sa velikim stresovima, pa koji su bili vaši mehanizmi pomoću kojih ste uspeli da se izborite i sa pritiskom medija i uopšte sa stresom u životu?
– Mislim da koliko god sam emotivna na životne krahove reagujem sa pobedničkim mentalitetom. Mislim da sam čak u tim situacijama najjača i da izlazim iz svakog poraza dostojanstveno. Ne shvatam ništa kao fatalnost i sve što mi se desilo ružno mi je poslužilo kao velika lekcija i iskustvo. Isto tako, nikada sebi ne bih dozvolila da padnem na bilo kom polju i sve uvek posmatram kao nešto prolazno. Morate donekle biti ludo hrabri za sve što radite u životu, a mislim da je to za mene uvek bila sigurna formula za uspeh.
Kako sebe vidite za pet godina?
– Ne volim da pravim planove unapred, već da radim na onome što se dešava trenutno. Isto tako ne volim da pričam o nečemu dok to ne realizujem. Uostalom, videćete i sami.
