Imala sam 36 godina i bila nepoznata šoferska žena, domaćica koja gaji troje dece, ćerku i sinove blizance, kada sam zahvaljujući reditelju Srđanu Điđi Karanoviću prvi put zaigrala na filmu. Em sam bila debitantkinja, em sam dobila ni manje ni više nego glavnu ulogu, em je mog partnera glumio veliki Ljuba Tadić – kaže za "Vesti" Ratislava Raja Gačić, koja je za rolu Stane u filmu "Miris poljskog cveća" na festivalu u Puli bila nominovana za Zlatnu arenu u kategoriji za najbolju žensku ulogu.
Pričalo se potom da joj je nagrada izmakla samo zato što nije profesionalna glumica, te da nije bilo prihvatljivo da osvoji najveće priznanje u tadašnjoj Jugoslaviji za svoj prvi film. Ipak, ova uloga joj je donela priznanje zagrebačkog "Večernjeg lista" koja joj je uručena na glumačkim susretima u Nišu kada se sa Franom Lasićem, koji je istu nagradu dobio za najbolju mušku ulogu u "Okupaciji u 26 slika", kao prava filmska diva poklonila publici.
– Meni tada nagrade nisu bile važne jer je sve oko mene već bila bajka. Najveći kompliment mi je dao Ljuba Tadić koji mi je govorio: "Ti, Rajo, nisi glumica, nego glumičetina!" – priseća se Raja Legenda, kako su je često oslovljavali filmski radnici, zbog njenog prirodnog dara za glumu i britkog jezika koji nikog nije štedeo.
Upravo je taj njen oštar jezik i bio presudan da je Karanović zapazi i angažuje za film.
|
Sudbinsko ime |
– Uvek sam se borila za svoju porodicu i to mi je bilo najvažnije. U Užicu, gde smo živeli, izbila je afera sa stanovima u preduzeću mog supruga. Televizija je to zabeležila, a Điđa je snimio dokumentarac. Mnogo sam bila ljuta i nekako najglasnija. U isterivanju pravde stigla sam do Beograda, sve do zgrade Centralnog komiteta i svašta sam rekla onom Stanetu Dolancu, koji mi je potom lično uručio ključeve od stana i to onog koji je bio namenjen direktoru. Ni slutila nisam šta će se sve posle događati – priseća se Raja i dodaje da je bila sreća što je imala podršku svog supruga Milenka koji je uvek bio uz nju na snimanjima.
Nakon uspeha prvog filma počele su da pristižu nove ponude pa je zaigrala u filmovima "Petrijin venac","Uvek spremne žene", "Oktoberfest", "Velika frka", "Nešto između", "Bulevar revolucije", "Špijun na štiklama", "Tri palme za bitangu i ribicu"… Njeni fazoni i fore na setovima su se prepričavali, a mnogi su postali deo scenarija i ostali zabeleženi na filmskoj traci.
Zanimljivo je da su se za Raju često interesovali strani filmski stvaraoci, ali je ona odbijala njihove ponude jer nije htela da se odvaja od dece dok ne stasaju. Vremenom, domaći autori su sve manje snimali i na nju zaboravili.
– Tako sam počela da snimam koprodukcije a čuveni Pjer Amati, vlasnik producentske kuće Film 87, rekao je: "Hoću Raju u svakom mom filmu". Za njih sam snimala i film ‘Matilda" u režiji Mine Mimice, u kojem sam jedina od naših glumaca imala scenu sa slavnim Džeremijem Ajronsom. Tekst sam morala da naučim na engleskom jeziku, noću me je sin podučavao, a kada sam izgovorila svoj deo, lektor je prišao i poljubio mi ruku – kaže naša sagovornica, koja je i danas puna energije i željna rada na filmu.
– Ostala mi je neostvarena želja da zaigram u nekoj seriji Radoša Bajića, a posebno u filmu kod svog idola Emira Kusturice.
