"Posmatrajući sve što se zbiva u poslednje tri – četiri decenije na polju likovne umetnosti vidimo da je to sve otišlo u nekom pravcu koji začuđuje običnog čoveka", navodi Šobajić u intrevjuu Srni.
Čovek, koji je centraalna tema njegovog rada, uvek uspešno izbegava zamke koje mu postavlja svet.
"Nekada sam ga slikao celovitog čoveka, posle sve manje celovitog, a na kraju slikam samo detalje – njegove šake, cipele, noge, bez lica, u jurišu, obezglavljenog – ali uvek kao pobednika, jer za mene je čovek uvek pobednik", naglašava Šobajić.
Prema njegovim rečima, umetnost na ovim prostorima ne prati sudbinu srpskog naroda i njegove uspehe i stradnja kroz vekove.
Živi i radi u ParizuMiloš Šobajić je rođen 1945. godine u Beogradu. Diplomirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu 1970. godine. Živi i radi u Parizu od 1972. godine. Vanredni je profesor na Luiksun Akademiji u Šenjangu (Kina). Do nedavno je bio dekan, a sada radi kao profesor slikarstva na Fakultetu za umetnost i dizajn Megatrend univerziteta u Beogradu. Izlagao je na više od 400 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a imao je više od 70 samostalnih izložbi. Dobitnik je Vukove nagrade. |
"Slikarstvo je tišlo u veliki kič i katastrofu, i to je vidljivo od devedestih godina kada su umrli neki od poslednjih velikana srpskog slikarstva. Slikarstvo u Srbiji i u Republici Srpskoj otišlo je u neko lako predstavljanje pejzaža koje bi, eventualno, njihovi autori mogli lako da prodaju i to im je jedini cilj, bez jasne ideje i ideologije", konstatuje Šobajić.
Ovaj slavni i kontroverzni doajen srpskog slikarstva, koji je više puta rekao da umetnost doživljava kao "krvavu borbu", i koji je u intervjuu Srni, krajem devedestih godina tokom Nato bombardovanja Beograda, poručio da će "sa njegovih slika curiti nevina srpska krv", svojim britkim potezima i crvenim linijama slao je svojevrsno upozorenje o neophodnosti spasavanja ljudskih duša.
Šobajić potvrđuje da je veran ekpresionizmu kao svojevrsnoj negaciji realizma i impresionizma. "Smatram da je ekspresionizam nešto najuzbudljivije kao način kojim se pokazuje ovaj svet. Biću uvek ekspresionista, sve dok budem mogao da radim i da stvaram", poručuje Šobajić.
"Srbija se trudi da postane Evropa. Videćemo koliko uspešno to radi, ali na umetničkom planu svi se trude da liče na ono što se radi u velikom svetu, a ja mislim da je to sasvim pogrešno. Naš stav treba da gradimo tako da on ide od nas ka njima, a ne obrnuto", kategoričan je Šobajić.
On upozorava da je kič – katastrofa koja preti svima, pa čak i Parizu i drugim velikim gradovima, gde ga ima i previše, ali je, nažalost, mnogo i publike koja preferira kič.
"Srećom, u srpskim zemljama ima veliki broj izvanrednih mladih likovnih umetnika, koji su neverovatno talentovani. Međutim, biti talentovan i uraditi neko ozbiljno umetničko delo, dve su različite stvari", navodi on.
Šobajić izdvaja mladog slikara sa Pala Marka Kusmuka, koji je nedavno doktorirao na njegovom fakultetu, i kome je bio mentor, ističući da je Marko izuzetno nadaren i talentovan umetnik, koji poseduje i volju i energiju neophodnu za velika ostvarenja.
Prema njegovim rečima, ne postoji nijedan predmet ili deo ljudskog tela, koji Marko Kusmuk nije u stanju munjevito i precizno da naslika, jer poseduje neograničen talenat da sve što vidi, fotografski precizno prenese na platno.
