Sigurnosno-obaveštajna agencija objavila izveštaj bezbednosnih rizika u Hrvatskoj.
Potencijalni rizik od terorističkih napada u režiji tzv. vukova samotnjaka, povratak pripadnika ID u države jugoistočne Evrope, koruptivno delovanje organizovanog kriminala prema pojedincima u državnim institucijama, neki su od glavnih bezbednosnih rizika s kojima se suočava Hrvatska, piše u najnovijem izveštaju za 2018. godinu.
U rizike se ubrajaju i znatno porast pokušaja migranata da putem tzv. balkanske rute ilegalno uđu u Hrvatsku, kao i mogućnost
povećanja sajber napada s obzirom na predsedavanje Hrvatske Savetom EU.
Kao i u prošlogodišnjem, tako i u ovom izveštaju navodi se da je s područja jugoistočne Evrope na ratišta u Irak i Siriju otišlo oko 1.000 pristalica džihadističkog salafizma.
SOA je prvi put navela da su se u redovima ID borila dva muškarca, koja su najverojatnije poginula, a imali su i hrvatsko državljanstvo.
Kao dodatni bezbednosni problem, u izveštaju se navodi tranzit stranih državljana preko hrvatske teritorije, a za koje postoje indicije da podupiru terorističke aktivnosti.
Takođe se apostrofira da je 2018. broj ilegalnih migranata prema Evropi smanjen, ali se za oko trećinu povećao njihov broj na tzv. balkanskoj ruti koja prolazi kroz Hrvatsku. Tako se navodi da migranti sve više koriste rutu preko Albanije, Crne Gore, BiH prema Hrvatskoj.
Uprkos većem prilivu migranata, u Hrvatskoj, tvrde u SOA, ne postoji ozbiljniji antimigracijski ekstremizam.
U izveštaju se navodi i da je Hrvatska meta obaveštajnog delovanja pojedinih država “koje NATO i EU percipiraju kao sigurnosni izazov ili pretnju, a koje na prostoru jugoistočne Evrope žele da ostvare uticaj koji nije u skladu s evroatlantskom perspektivom tog područja”.
Iz ovog opisa, navodi “Jutarnji list”, može se zaključiti da je reč o Rusiji i Srbiji. Tema interesa stranih obaveštajaca su, kako se dodaje, hrvatski stavovi u NATO i EU, hrvatska politika prema jugoistoku Evrope i privreda.
