So pomaže da se istakne ukus hrane, poboljšava njenu teksturu i služi kao konzervans. Ali, koliko je zapravo štetna?
Našem organizmu je potrebno vrlo malo soli, mnogo manje nego što u proseku dnevno konzumiramo.
Preporučeni dnevni unos soli ne bi trebalo da prelazi 5 grama. Budući da prevelika količina soli u organizmu može dovesti do mnogih zdravstvenih problema, naročito onih koje se tiču kardiovaskularnog sistema i bubrega, važno je na vreme prepoznati simptome preteranog unosa ovog minerala.
Poznato je da je dobra prevencija zdravlja prestanak dodavanja soli u hranu jer značajno pomaže u održavanju krvnog pritiska u granicama normale. Međutim, nova studija Univerziteta Tulane u Nju Orleansu, koja je koristila podatke od oko 400.000 učesnika, pokazala je da je to koristan metod i u prevenciji dijabetesa tipa 2. Studija je opservaciona, što znači da ne može da dokaže uzrok i efekat – konkretno, da previše soli u ishrani izaziva dijabetes, ali samo ako je veza otkrivena i ne isključuje druge razloge za razvoj bolesti.
Prerađena hrana
Veruje se i dokazano da povećanje unosa soli, mereno natrijumom u urinu, može povećati nivo hormona stresa, kortizola, koji je povezan sa povišenim krvnim pritiskom i smanjenom delotvornošću hormona insulina, koji je ključan u kontrolu nivoa glukoze u krvi i u razvoju dijabetesa. Dokazi za ovaj mehanizam su zasnovani na eksperimentima na životinjama, ali još ne na ljudima.
Uprkos činjenici da konkretni zaključci mogu da čekaju godinama, smanjenje soli je uvek dobar savet koji vredi poslušati. Količina soli koja nam je potrebna je daleko manja od 8-11 grama koje prosečna osoba na Zapadu konzumira dnevno. Takođe, velika većina zemalja sprovodi mere za smanjenje soli u ishrani kako bi se drastično smanjio broj obolelih od visokog krvnog pritiska, koji je jedan od glavnih pokretača moždanog udara.
Takođe, osobe sa dijabetesom tipa 2 često imaju visok krvni pritisak, a kada smanje unos soli u ishrani, zdravlje im se poboljšava i snižavaju se komplikacije koje često prate neregulisani šećer.
Takođe treba da znate da se velike količine soli, kao i šećera, nalaze u prerađenoj hrani. Prema najnovijim podacima britanske nacionalne ankete o ishrani, najviše soli u ishrani doprinose hleb, sir i mesni proizvodi poput slanine. Međutim, veliki deo našeg unosa soli dolazi i od gotovih jela, supa i soseva, pekarskih proizvoda i žitarica, kao i od slatke hrane. Naime, uz čips i konzervisane proizvode, u desertima se krije i so, kojima se dodaje da pojača slatki ukus, prenosi živim.hr.
