Glumica Snežana Savić snagu za nove profesionalne izazove crpi iz ljubavi emotivnog partnera, čije ime i nakon deset godina zabavljanja ne želi da otkrije, dok tvrdi da joj je podrška ćerke Anite Lazić, unuke Nine i zeta Ivana Todorovića, od presudnog značaja.
Sve svoje slobodno vreme provodi s njima, a uprkos napornom poslovnom rasporedu, voli da im skuva ručak od domaćih namirnica i odnese na kućnu adresu.
Jeste li ćerku Anitu učili da bude skromna i da li to sada prenosite i unuci Nini?
– Strogo sam je držala, ali sam je i puštala. Anita je vrlo zanimljiva, obrazovana i svestrana. Voli ljude i bezrezervno se daje. Možda je i ovo sada ružno što majka hvali svoje dete, ali često joj kažem: “Sine, što se mučiš, idi bavi se pedagogijom”. Vole je studenti, čeka je tamo i mesto, ali ona nikako nema vremena toga da se lati. Želim joj da nađe neko divno zanimanje, a ne da kopa u rudniku kao što to sad radi kao urednica časopisa, i u advertajzingu. Veoma je stresno biti u novinarstvu, ali to je izabrala.
Koliko god deca da porastu, odu iz porodičnog doma i sami se ostvare u ulozi roditelja, mame ostaju da brinu i ta briga s godinama ne jenjava. Oko čega vi najviše strepite kada su Anita i njena mezimica u pitanju?
– Najviše brinem oko toga šta će da jedu. Evo, sad zavijam sarmu da im spremim i odnesem da imaju za ručak. Nije im još uvek stigla nova kuhinja i nemaju na čemu da kuvaju, mada nezavisno od toga, volim da im spremam i poštedim da ne moraju sami da provode vreme pokraj šporeta ili pak jedu kupovno i nezdravo. Koliko je u mojoj moći, tu sam da im pomognem. Ne volim kada vidim da pazare takozvano nužno zlo po prodavnicama. Bez uvrede svih tih ljudi koji to spremaju, ali mladi moraju da se hrane zdravo i da što više jedu domaću hranu. Anita često ume da mi kaže: “Bože, mama, nemoj da se opterećuješ, pa kupiću ovde nešto”, ali mene je strah svih tih opasnosti koje vrebaju iz prikrajka, tih zasićenih masti i slično.
Dosta radite, imate li vremena da unuku odvedete na omiljeni sladoled, kolače ili prošetate Kalemegdanom?
– Istina je da puno radim, teško da sam u proteklom periodu imala vremena unuku da odvedem na omiljene kolače, ali ona je sada velika devojčica, ide u peti razred i zna da je ja volim najviše na svetu.
U pravom je uzrastu da s bakom podeli tajne koje mami ne sme da kaže.
– Ne znam šta da vam kažem na tu temu. Čak i kada smo zajedno, ona je stalno na tim nekim igricama, što me nervira pa se zbog toga svađamo (smeh). Teško ih je odvojiti od tih modernih izazova. Shvatam sve, nisam toliko staromodna, vidim da je to imperativ, ali opet mi je i žao ove dece što sve svoje vreme provode virtuelno. Mi smo se družili po parkovima i raznim sekcijama. Shvatam da svako vreme nosi nove postulate ali treba se naučiti meri. U njoj je spas.
Snežana ne krije da joj podrška emotivnog izabranika izuzetno znači, kao i njegovo razumevanje za umetničke slobode, višečasovna neplanirana snimanja i odsustvo od kuće. Tvrdi da je on njen nežni partner, s kojim voli da pije čaj udvoje i šeta po prolećnoj kiši, ali da joj nije plan da s njim stane na „ludi kamen“.
– On je jedan od onih što se ne žene, a ni ja se ne bih više udavala. Šta će mi to u ovim godinama? Imam sređen život, nikome ne polažem račune, a u braku bi bilo: „Gde si pošla, što si došla, kuda si krenula“ – rekla je Snežana.
