Mohsen Fahrizadeh je možda najviši iranski nuklearni naučnik koji je ubijen, ali sasvim sigurno nije jedini. U poslednjih 10 godina bar još četvorica iranskih naučnika stradala su, a Iran za njihove smrti krivi svog arheneprijatelja – Izrael i njihovu bezbednosnu službu – Mosad.
Izrael po pravilu nikada ne komentariše takve optužbe, ali često tvrdi da ima prava da se brani i sprečava Iran da postane vojna nuklearna sila.
Njihova špijunska agencija, Mosad, poznata je po ciljanim ubistvima u ime očuvanja nacionalne bezbednosti, a smrti Fahrizadeha i njegovih prethodnika imaju isti šablon – ubice na motorima i ubistvo ljudi koji predstavljaju pretnju po bezbednost Izraela.
Fahrizadeh, koji je osnovao vojni nuklearni program Islamske republike 2000ih, ubijen je aktiviranjem bombe sa daljine.
Mosad gotovo nikada nije priznao odgovornost za ubistvo, ali je Izrael priznao da vodi tajnu operaciju protiv iranskog nuklearnog programa. Premijer Benjamin Netanjahu je još 2018. rekao da je njegova vlada pribavila desetine hiljada dokumenata iz takozvanih iranskih “atomskih arhiva”.
Isti šablon ubistava
Pre 10 godina, 2010. Masud Ali Mohamadi, stručnjak za fiziku čestica, ubijen je aktiviranjem bombe zakačene na njegov motor ispred svog doma u Teheranu.
Kasnije te godine, još jedan nuklearni naučnik Madžid Šahrijar stradao je na sličan način. Nepoznati počinioci bacili su mu bombu na automobil. Istog dana, Fereidun Abasi Davani, glavni nuklearni naučnik u to doba, preživeo je pokušaj ubistva. Obojica su, inače, sarađivali sa Fahrizadehom.
Akademika Dariuša Razaeinedžada, koga su takođe povezivali sa iranskim nuklearnim programom, ubili su nepoznati napadači koji su na motorima pobegli.
Godinu dana kasnije Mustafa Ahmadi Rošan, zamenik šefa iranskog postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, ubijen je u napadu magnetnom bombom dok se vozio na posao.
“Institut”
Koosnivač Izraela David Ben-Gurion je u decembru 1949. osnovao novu agenciju za obaveštajne operacije van granica zemlje koju je kasnije nazvao Institut za obaveštajne i specijalne operacije poznatiji kao “Institut” – Mosad.
Sa formiranjem Mosada, izraelske obaveštajne službe spojile su se u jednu “produženu obaveštajnu ruku” koja je u manje više istom obliku opstala do sad: Aman je vojno-obaveštajna služba koja izraelske snage bezbednosti snabdeva informacijama; Šin Bet je zadužen za interno prikupljanje informacija, borbu protiv terorizma i Mosad koji svoje tajne aktivnosti sprovodi van granica Izraela.
Ben-Gurion je sve agencije držao pod kontrolom, a javnost nije znala mnogo o njihovom radu. Ben-Gurion je zabranio svima da priznaju, a kamoli otkriju da postoji zamršena mreža tajnih agencija. Niko ne zna njihove ciljeve, uloge, misije, ovlašćenja, pa čak ni odnose.
Drugim rečima Mosad je vlada iz senke, paralelna, ali odvojena od demokratskih institucija zemlje – “Duboka država”. I upravo ta tajanstvenost, ali i usvojeni britanski sistem koji omogućava proglašavanje vanrednog stanja i pobune, pretnje bezbednosti, služi im kao opravdanje za brojne akcije i operacije koje bi u drugom svetu bile meta krivičnog gonjenja i dugih zatvorskih kazni.
Nedodirljivi ili ne, tek Iran je zapretio odmazdom Izraelu, a mnogi eksperti sada strahuju da bi ubistvo oca nuklearnog programa Irana moglo da dovede do nove destabilizacije Bliskog istoka i novih sukoba. Šta će biti dalje, ostaje da se vidi.
