Svake godine se u Nemačkoj ponavlja ista drama sa smrtnim ishodom brojnih pacijenata koji su imali tu nesreću da dospeju u kliniku koja nije specijalizovana za njihovu bolest ili pak nije kako valja na vreme snabdevena odgovarajućom opremom.
Rad komisije
Komisija koju je formirala nemačka vlada bavila se ispitivanjem slučajeva za koje se prekasno ustanovilo da su bolesnici mogli da izbegnu tragičan kraj, mada su oboleli od raka ili su doživeli moždani udar. Zaključak je bio porazan. Mnogo tih bolesnika bi preživelo samo da su se sklopile pomenute pozitivne okolnosti.
Uslov svih uslova bio je objašnjen u samo jednoj rečenici iz ove analize: komplikovano lečenje bi bilo mnogo kvalitetnije da su ti ljudi imali takav tretman u specijalističkim klinikama.
Nemački ministar zdravstva Karl Lauterbah iskoristio je ovu studiju stručnjaka iz vladine komisije kao dovoljan povod i ohrabrenje za uvođenje njegove planirane reforme bolničkog sistema koja stiže sa ohrabrujućim naslovom da će ubuduće sve biti bolje i da će “godišnje biti spaseno na desetine hiljada života”.
Lauterbah je svoj optimizam oko očekivanog boljitka koji će doneti reforma izneo na sastanku sa pokrajinskim kolegama kojim je on predsedavao kao njihov savezni šef.
Od smrtnog ishoda moglo bi tako da bude spaseno oko 5.000 pacijenata koji su doživeli moždani udar. To je izvodljivo, smatraju autori reforme, a podržavaju ih rezultati analize aktuelnog stanja i poređenje sa budućim, boljim rešenjima u nemačkom zdravstvu.
Izrečena je i ponovljena tvrdnja da bi oboleli koji su žrtve moždanog udara imali velike izglede da prežive kada bi svi oni bili pravovremeno smešteni u bolnice koje u svom sastavu imaju specijalizovana odeljenja za pružanje najbolje moguće medicinske pomoći. U tim jedinicama intenzivne nege to bi bilo obezbeđeno.
U analizi je naveden i podatak da je 2021. godine u Nemačkoj bilo 328 bolnica sa takvim specijalnim uslovima, sa izdvojenim i maksimalno opremljenim za prihvat ovih teških bolesnika, a pritom je još 1.049 bolnica uspevalo da zbrine pacijente sa moždanim udarom.
Lečenje obolelih od raka
Drugo važno i teško polje rada lekara je lečenje obolelih od raka. Za 11 ispitanih vrsta ove bolesti moglo bi potencijalno da se godišnje spase i do 20.000 pacijenata ukoliko bi svi oni bili smešteni u ovlašćene centre za lečenje od kancera. U zavisnosti od vrste raka do sada je u postojećim centrima lečeno između 35 i 84 odsto obolelih.
Ministar Lauterbah, koji se za tu funkciju nametnuo srčanom borbom protiv korone, svestan je da ga čeka težak posao oko sprovođenja već gotove reforme. Njegove planove otežavaju brojni problemi u praksi. U medijima je na osnovu iznetih zvaničnih podataka cela ta priča sažeta u samo tri reči: skupe, oronule i neefikasne bolnice. Sa tim će predstojeća reforma morati da se izbori na duge staze jer im breme koje su dobili u nasleđe ne obećava brza rešenja i uspeh preko noći.
Planovi su jedno, a stvarnost nešto sasvim drugo. Pošto se radi o ljudskim životima, pretpostavlja se da će novi zahvati u zdravstvu imati široku podršku političara, lekara i celokupne javnosti.
Posebno je zanimljiv jedan deo Lauterbahove “bolničke revolucije”, onaj koji se najavljuje kao razvrstavanje klinika u tri grupe, odnosno na tri nivoa lečenja koje će one pružati bolesnicima.
Tako će biti i snabdevene opremom i lekarskim ekipama.
Prvi nivo biće lokalne bolnice koje će pružati osnovno zbrinjavanje pacijenata, one u drugom će imati mogućnosti da ponude direktnu, precizno usmerenu terapiju, a treći nivo je onaj najdragoceniji jer bi u tim centrima trebalo da bude omogućeno maksimalno zbrinjavanje onih koji stižu na lečenje.
Ovim potezom će sve bolnice biti razvrstane po grupama i mogućnostima za pružanje određenih medicinskih usluga, pa će na osnovu takvog rasporeda dužnosti one i dobijati odgovarajuću tehničku opremu i lekarske ekipe.
Petina bolnica se gasi
U Nemačkoj danas postoji oko 1.900 bolnica. Njihovo esnafsko udruženje je nedavno objavilo objašnjenje “velikog reza”, odnosno sprovođenje plana da u roku od deset godina oko 20 odsto tih klinika bude ugašeno. To se smatra dopunskim rešenjem specijalizacije usluge kakvu predviđa velika reforma na nacionalnom nivou.
Biće dobro plaćene
Ministar Lauterbah je na sastanku sa pokrajinskim kolegama izjavio da sa novim programom rada bolnice moraju da budu dobro plaćene. “Treba nam dobro i brzo dostupno osnovno zbrinjavanje pacijenata. Ali zato ne može svaka od tih bolnica da nudi sve vrste lečenja”, kazao je on i podvukao da će komplikovane zahvate obavljati isključivo specijalističke klinike koje će imati veoma stručno osoblje. A to košta.
