I danas niko sa potpunom sigurnošću ne može da kaže kako je preminuo slavni pisac. Edgar Alan Po je poslednji put viđen u javnosti 3. oktobra 1849. godine u veoma lošem stanju. Njegov lekar je zabeležio da je pred smrt dozivao Rejnolda, a do danas niko nije siguran ko bi taj čovek mogao da bude. Magazin Smitsonijan izdvojio je najzanimljivije teorije o tome zbog čega je Edgar Alan Po preminuo.
Udarci
Ežen Didije u svojoj knjizi „Poov grob“ iz 1872. godine govori o mogućnosti da je Po naleteo na neke prijatelje na Vest Pointu, s kojima je otišao na piće. Kako Po nije dobro podnosio alkohol, nije mu bilo potrebno mnogo da se opije, pa je ostavio svoje prijatelje, lutao ulicama, nakon čega su ga siledžije opljačkale i pretukle, ostavivši ga na ulici.
Žrtva politike
Drugi veruju da je Po bio žrtva neobičnog metoda kojim su stanovnici SAD-a u 19. veku primoravani na glasanje. Bande koje su radile za određene stranke bi presrele čoveka na ulici, uvukle ga u sobu, tamo bi ga napile i naterale da glasa, nekad čak i više puta. Ukoliko bi žrtva odbila glasanje, banda bi ga pretukla ili ubila. Vremenom je ova teorija postala opšteprihvaćena, posebno nakon što je 70-ih godina 19. veka Poov biograf Džon Henri Ingram primio nekoliko pisama koja govore o ovoj teoriji.
Alkohol
U mnogo izvora spominje se da Po zaista nije podnosio alkohol. Po bi bio pijan od jedne čaše vina, kao i njegova sestra. Oni koji su se nalazili u Poovom okruženju, priznali su da je pisac često razmišljao da se otruje alkoholom.
Trovanje ugljendioksidom
Mnogi su pokrenuli ovu teoriju, smatrajući da je moguća jer se svetlo u to vreme punilo ugljenikom. Ova teorija je odbačena kada nakon testiranja vlasi Poove kose nisu pronađeni tragovi koji bi na to ukazivali.
Trovanje živom
Za razliku od ugljendioksida, testovi su pokazali da se u telu pisca mesecima pre njegove smrti nalazio povišen nivo žive. Međutim, to je verovatno posledica lekova koje je Po koristio nakon što je posetio Filadelfiju u vreme epidemije kolere. Trovanje živom moglo bi da objasni halucinacije i delirijum pre smrti, ali količine žive pronađene u vlasima Edgara Alana Poa i dalje su trideset puta manje od onih koje su potrebne za ovakvu vrstu trovanja.
Besnilo
Ovu teoriju je na konferenciji patologa 1996. godine izneo jedan lekar zajedno s listom simptoma koje je upoređivao sa simptomima pacijenata koji su bolovali od besnila. Lekar nije znao o kome se radi, samo je pregledao izveštaje piščevog lekara. Prema njima, pisac je bio primljen u bolnicu zbog „letargije i konfuzije“, a njegovo stanje se vrlo brzo pogoršavalo. Međutim, ovo ne može da se utvrdi sa sigurnošću bez DNK analize. Mnogi se slažu s ovom teorijom jer je ovo jedina teorija koja je donesena nakon analize u okviru koje lekar nije znao o kome se radi.
Tumor na mozgu
Prilikom ekshumacije Poovog groba, otkiveno je da se unutar njegove lobanje nalazi nešto krajnje neobično. Mnogi tvrde da je reč o tumoru, dok drugi pretpostavljaju da se ipak radi o nečemu drugom – lekar iz Njujorka je rekao piscu da ima leziju na mozgu koja izaziva neželjene reakcije na alkohol.
Grip
Tu je i teorija da je Po jednostavno podlegao gripu koji je zahvatila pluća. Hladna kiša i grip mogli su da dovedu do upale pluća koja se završila smrću, dok je visoka temperatura verovatno uticala na halucinacije i konfuziju.
Ubistvo
Još jedna od mnogobrojnih teorija govori da su Poa ubila braća njegove bogate verenice Sare Elmir Šelton. Ova teorija često je pokušavana da se dokaže novinskim člancima, pismima i sećanjima koja govore da je putovanje na koje je Po otišao pre svoje smrti zapravo bila poseta njenoj braći.
