Svet se izvrgao, greh je mutirao u vrlinu, despotija se švercuje kao demokratija, mir je postao pobuda za rat, nacionalna država postaje sramota, monstrumu globalizma u Beogradu pevaju psalme. Kvislnizima evro-atlantizma porasla numera. Lopovi drže ključeve tamnica, jučerašnji nitkovi su današnji heroji. Licemeri postaju kriterijum istine. Sve u svemu – "O pravdo, koliko se zločina čini u tvoje ime".
Na mom Balkanu – i uže – hara bolest "Druge Srbije" u kojoj stenice zapadnih čajnih salona, za sitniš piju krv svemu nacionalnom, trdicionalnom i – Bože, smem li izgovoriti -patriotskom.
Globalno uzveši, došlo je dotle da je jedan od bestselera na Zapadu, odakle stižu parice lokalnim stenicama čajnih salona, postala knjiga pod naslovom "Grehom do uspeha" (autor Klark Luis), a u knjizi razrađen sistem kako da sedam biblijskih smrtnih greha Gordost, Srebroljublje, Požuda, Zavist, Pohlepa, Gnev, Lenjost – iskoristite da postanete uspešan čovek na ovom svetu.
I kada za koji dan, pred božćne praznike, nazovete prijatelju "Mir Božji, Hristos se rodi" ne zaboravite da najjači zvuci "Jerihonskih truba" o miru Božjem dolaze, ne iz Jerihona, nego upravo iz zemlje koja ovog trenutka drži pod oružjem dva miliona ljudi, vodi dva velika i seriju malih ratova po svetu i već decenijama operiše soldateskom na pet od šest nastanjenih kontinenata. Sa cenzusom od trista miliona ljudi, u svetu od skoro šest milijardi stanovnika, na američkog "anđela mira" otpada 40 odsto svih svestkih troškova u vojne svrhe. O tempora, o mores!
Tako vam, otprilike, stoje stvari na globalnom planu, a na privatnom, takođe ništa veselo. Javljam vam tužnu vest da je moj dobri, pametni Boža papagaj, o kome sam već pisao, ispustio plemenitu dušu. Ugasio se, nesrećnik, tiho, posle duže depresije.
A bio je čudo od inteligencije i već je bio naučio da papagajski ponavlja i komplikovane reči kao što su "Evropa nema alternativu" i "Pretpristupni fondovi".
Boža je bio neobično i politički potkovan i – ako se sećate – voleo je da mi sleti na rame kad god bih počeo Dnevnik RTS-a i kao mahnit bi vikao "ua" i mlatarao krilima kad god se pojavi Nataša Kandić ili Šutanovac pohvali NATO-a. Prve znake ozbiljne depresije počeo je da pokazuje kada je Mlađan Dinkić obećao svima Srbima – a izostavio papagaje – onih hiljadu evra besplatnih deonica. U duboku psihozu ga je bacio imenjak kada je ubeđivao Srbe – ovaj put i papagaje – da će svetska recesija pogoditi sve na svetu, a Srbiji doneti boljitak. Toliku glupost Boža papagaj nije mogao da podnese, to je shvatio kao ponižvanje njegovog papagajskog mozga i od toga se više, naprosto, nije oporavio. Prestao je da kljuca zrnevlje i pije vodu.
Na kraju, u samrtni ropac Boža je pao gledajući TV sa mog ramena, a na ekranu gospodin sa crnom mrljom na sedoj kosi kako najavljuje da Srbija neće podneti Međunarodnom sudu pravde protivtužbu protiv Hrvatske koja nas je odavno tužila za genocid. Gledao me je već odlazećim, mutnim očima; nije verovao onom što čuje i kao da je hteo – a siguran sam da jeste – da mi kaže:
"O, Bože, zar nam je izdiktirano evroatlantsko bratstvo-jedinstvo sa Hrvatskom krupnije od same Srbije!".
I još je, čitam mu sa kljuna, hteo da mi kaže kako i papagajska logika nalaže da se Hrvatska tuži, ako je bilo genocida nad Srbima. Jer, ako je bilo genocida, a Crna Mrlja neće da tuži, onda je to naprosto veleizdaja. Ako, pak, Crna Mrlja – zarad evroatlantskog naloga o bratstvu-jedinstvu – neće da tuži Hrvatsku, kao da nije bilo Jasenovca, Gospića, Medačkog džepa, Oluje, Kazana, Tarčina, Kravice, Bratunca, onda je to i po Božinoj papagajskoj logici, više od velizdaje.
Tako "reče" moj Boža, zatvori oči, sklopi krila i ispusti plemenitu patriotsku dušu. Blago njemu.
