Gojaznost je pošast savremenog doba koja ne bira pol ni godine. Ljudi širom planete kubure s viškom kilograma i nažalost sve je više gojazne dece. Ne samo da ova muka utiče na fizički izgled i psihu čoveka već deluje pogubno i na njegovo zdravlje. Spas od ove boljke ljudi uglavnom traže u zdravoj ishrani, redovnom vežbanju i posvećenosti. Voditelj i novinar Aleksa Marković ostao je upamćen sa malih ekrana kao harizmatični mladić koji nikada nije krio da vodi borbu s viškom kilograma. Međutim, stvari su se sada promenile, on je za samo pet meseci smršao više od 40 kilograma i uspeo da pobedi neprijatelja mnogih – insulinsku rezistenciju. Ova dijagnoza je danas česta, a borba ljudi koji je imaju kao da nema kraja.
-Uspeo sam da pobedim u ovom ratu. Razumem sve ljude koji imaju isti problem koji sam i ja imao. To je kao začaran krug i stalno se vrtite, kilogrami se ne tope ma šta da uradite, lekari su mi davali istu terapiju, nutricionisti ubeđivali da jedem previše i da sigurno ne poštujem njihove jelovnike. Međutim, zaista sam se svega pridržavao i nisam uspeo da se pomerim s mrtve tačke, sve dok nisam našao prirodno rešenje (čaj) za svoje probleme. – rekao je voditelj ne skrivajući svoje zadovoljstvo postignutim ciljem.
On se osvrnuo i na muke sa kojima se često susreću osobe s viškom kilograma i objasnio zbog čega je rešio da uđe u koštac sa njima.
– Višak kilograma pre ili kasnije prouzrokuje zdravstvene probleme, dobijete dijabetes i tome slično, zato je bitno krenuti na vreme, znam da je teško i meni je bilo, ali uspeo sam. Sada na svojim društvenim mrežama svakome ko mi se obrati po tom pitanju rado odgovorim i trudim se da maksimalno pomognem, onoliko koliko je do mene. Ljudi u ovoj borbi moraju da imaju podršku kako bi lakše prebrodili sve lomove koji ih čekaju na tom putu – ističe Aleksa Marković.
Crna statistika
Statistika koju je objavila Svetska federacija za gojaznost predviđa da će milijardu ljudi širom sveta, uključujući jednu od pet žena i jednog od sedam muškaraca, živeti sa dijagnozom “gojaznost” do 2030. Prognoze stručnjaka za ovo stanje nisu obećavajuće zbog načina života mnogih ljudi. Takođe se procenjuje da 15,5 odsto do 46,5 odsto odraslih širom sveta imaju insulinsku rezistenciju, a stope variraju od zemlje do zemlje.