Nemački političar Kristijan Šmit, kojeg Republika Srpska ne priznaje za visokog predstavnika u BiH, uputio je pismo poslanicima i delegatima u Parlamentu BiH u kojem im predlaže da usvoje zakon kojim bi bili zabranjeni “određeni oblici govora mržnje, uključujući i negiranje svakog genocida i veličanje osuđenih ratnih zločinaca”. Ako to bude učinjeno, on bi, zauzvrat, povukao tzv. Inckov zakon koji je nametnuo bivši visoki predstavnik Valentin Incko.
– Smatram da je uloga Parlamenta kao političkog predstavničkog tela da pokuša da donese vlastiti zakon o ovom pitanju. Poželjno je koristiti demokratski institucionalni proces. To neće biti lako i zahtevaće da se u Parlamentu i u društvu izvrši trezvena priprema – naveo je Šmit.
Ovakav potez u nekim političkim krugovima ocenjuje se kao svojevrsno reteriranje Šmita i pokušaj da odobrovolji Republiku Srpsku da prekine sa blokadom zajedničkih institucija. S druge strane ima i mišljenja da Šmitov potez ne znači praktično ništa novo, jer bi na ovaj način samo u parlamentu bilo potvrđeno ono što je Incko nametnuo. Osim toga, postoji i čvrst stav Republike Srpske da prvo treba povući “Inckov zakon” pa tek onda krenuti u razgovore o ostalim pitanjima, a ne da se ide u obrnut proces.
Upućeni tvrde da Šmit očigledno očekuje nemoguće, jer da je postojala saglasnost za usvajanje takvog zakona na nivou BiH on bi bio usvojen i pre nego što je Incko nametnuo odluku.
Politikolog iz Banjaluke Vojislav Savić za “Vesti” kaže da je veliko pitanje koliko bi bila relevantna bilo kakva odluka koju bi nametnuo ili usvojio Šmit, zato što ga ne priznaju dve od pet zemalja koje su stalne članice Saveta bezbednosti UN – Kina i Rusija.
– I, naravno, ne priznaje ga jedan od dva entiteta u BiH. Dakle u pitanju je jedan čvor koji se ne može tek tako raspetljati. Svakako da bi najava eventualnog povlačenja tzv. “Inckovog zakona” bio dobar znak Srbima u BiH, ali plašim se da to sada nije dovoljno kako bi se situacija normalizovala. Nakon godina i godina nametanja i stigmatizacije, nemoguće je jednim potezom uspostaviti ravnotežu, a da ne govorim kako bi Sarajevo na to histerično reagovalo. Mislim da je Šmit trenutno u raskoraku međunarodne politike, unutrašnjih okolnosti i prevaziđenosti same institucije OHR-a i malo šta može tu učiniti – ističe Savić.
On dodaje da je Šmitova ponuda ne samo nepristojna, nego i drska i bezobrazna.
– U potpunosti negira stav Srba o tom pitanju. Da li iz neznanja ili ignorancije, ali Šmit umesto da privoli Srbe na saradnju ovakvim potezima samo doliva ulje na vatru. Doslovno govori – uberite prut da vas istučem, jer ako ne uberete, ubraću ga sam – navodi Savić.
Sporna adresa
Šef Kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu Snježana Novaković Bursać potvrdila je našem listu da je dobila pismo, ali je i postavila pitanje adrese sa koje je poslato ističući da dolazi iz OHR-a i od visokog predstavnika.
– Mi znamo da ne postoji ni OHR, ni visoki predstavnik – rekla je Novaković Bursać i dodala da stav Republike Srpske ostaje nepromenjen – nema odlučivanja u zajedničkim organima dok sporne nametnute odredbe Krivičnog zakona ne budu povučene.
