Konstitutivna sednica novog saziva Predsedništva BiH, koja je juče održana u Sarajevu, već i pre samog početka potvrdila je sve razlike po kojima će se u naredne četiri godine sudarati članovi kolektivnog šefa države, Željka Cvijanović, Željko Komšić i Denis Bećirović. Oni su položili zakletvu i službeno preuzeli funkcije, a prva predsedavajuća u narednih osam meseci biće Cvijanovićeva.
Podsetimo, Predsedništvo BiH zaduženo je za vođenje spoljne politike zemlje i odluke o tim pitanjima trebalo bi da budu donošene konsenzusom. U protekle četiri godine tog konsenzusa uglavnom nije bilo, pa je BiH bez odluke Predsedništva podržavala zapadne stavove o ratu u Ukrajini dok su preko ministra spoljnih poslova Bisere Turković, dva člana, Šefik Džaferović i pomenuti Komšić, vodili spoljnu politiku zemlje bez saglasnosti srpskog člana predsedništva. Uoči jučerašnje konstitutivne sednice praktično je postalo jasno da će i u naredne četiri godine biti velikih problema.
Pravilo je da u publici tokom svečane sednice budu predstavnici diplomatskog kora i međunarodnih organizacija, međutim, ove godine na tim stolicama nije bilo mesta za Kristijana Šmita, nemačkog diplomatu koji se nalazi na poziciji visokog predstavnika. Njega odavno ne priznaje Republika Srpska, a pošto je nametnuo izmene Izbornog zakona BiH, koje idu u korist Hrvatima u BiH, postao je nepoželjan i za Željka Komšića, koji je već dva puta izabran glasovima Bošnjaka.
Uoči same sednice sarajevski mediji objavili su informaciju da se Cvijanovićeva usprotivila da svečanoj sednici prisustvuje Serhi Minijailo, otpravnik poslova ukrajinske ambasade u BiH, pa je stoga Komšić odlučio da ga smesti među članove vlastite porodice. Naime, svaki od tri člana imao je pravo da dovede četiri člana svoje porodice da prisustvuju inauguraciji, ali im nije bilo zabranjeno da na ta mesta postave koga žele, pa je Komšić smestio Ukrajinca odmah do vlastite kćerke.
Ipak, iz kabineta Cvijanovićeve ti navodi su odmah demantovani.
– Najobičnija je laž da novoizabrani srpski član Predsedništva Željka Cvijanović nije dopustila da konstitutivnoj sednici novog saziva Predsedništva BiH prisustvuje ukrajinski otpravnik poslova Serhi Minijailo. Služba za protokol i ceremonijal Predsedništva BiH usaglašavala je spisak zvanica sa kontakt osobama novoizabranih članova Predsedništva, a kad su u pitanju članovi diplomatskog kora pozvani su samo rezidentni ambasadori, odnosno šefovi diplomatsko konzularnih misija, koji svoje sedište imaju u Sarajevu. Nemamo ništa protiv prisustva predstavnika Ukrajine konstitutivnoj sednici Predsedništva BiH, ali imamo protiv lažnih i zlonamernih medijskih tekstova, koji imaju za cilj da dezinformišu javnost i destabilizuju političku situaciju u BiH – navedeno je iz kabineta Cvijanovićeve.
Pošto je preuzla dužnost, Cvijanovićeva je poručila da u Predsedništvo dolazi ispružene ruke, sa dobrim namerama, te da želi, u skladu sa ustavnim nadležnostima, zajednički rad za dobrobit oba entiteta i svih naroda u BiH, kao i ostalih građana, a ne na bilo čiju štetu.
– Preko nam je potreban dijalog o svim otvorenim pitanjima koja opterećuju našu svakodnevicu. Kako u okviru Predsedništva i drugih zajedničkih institucija – istakla je Cvijanovićeva.
U svom obraćanju Komšić je rekao da će se zalagati za članstvo BiH u NATO, što je pitanje oko kog takođe nema konsenzusa unutar zemlje.
Burna sednica u Banjaluci
Dan ranije u Banjaluci konstituisan je novi saziv Narodne skupštine Republike Srpske, a za predsednika je izabran Nenad Stevandić, lekar iz Banjaluke, lider Ujedinjene Srpske. Potpredsednici parlamenta nisu izabrani i to je ostavljeno za narednu sednicu, a poznato je da će i u ovom sazivu sedeti četiri potpredsednika, čemu se usprotivila opozicija.
Zakletve su položili novoizabrani predsednik i potpredsednici Srpske, a događaji sa sednice odjeknuli su širom regiona zbog načina na koji je predsedavajuća Nataša Radulović, najstariji poslanik, vodila sednicu do izbora predsednika. Opšta je ocena da je njeno ponašanje bilo neprimereno funkciji koju obavlja, imajući u vidu da se nadvikivala sa pojedinim poslanicima, oduzimala reč bez razloga i slično.
Ko će biti ministar
Za vođenje spoljne politike u narednom periodu biće izuzetno važno i ko će biti ministar spoljnih poslova BiH. Po nepisanom pravilu rotacije, na to mesto bi sada trebalo da dođe neko iz Republike Srpske, ali sve je to još na dugom štapu, jer pregovori o formiranju Saveta ministara BiH još nisu počeli, a procenjuje se da će potrajati mesecima.
