Moguć kompromis u BiH: Šmit spušta loptu?

EPA-EFE/Fehim Demir

Izjavama, od kojih je poslednja da je spreman na neformalni sastanak s političkim predstavnicima srpskog naroda, visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit spušta loptu u odnosu na praksu koju je, različitim intenzitetom, tokom dvanaest godina svog mandata držao Valentin Incko. To pokazuje da je moguće doći do kompromisa u BiH.

Ovako poslednju izjavu Kristijana Šmita komentariše istraživač mostarskog Instituta za društveni razvoj Milan Sitarski.

– Šmit od samog početka daje prilično kompromisne izjave koje se mogu prevesti kao pružena ruka za razgovor, kompromis i nadajmo se konsenzus u celoj BiH. Poslednja izjava je kontinuitet njegove politike i čini mi se da je on vrlo svestan toga da praktično jedna trećina BiH ne priznaje njegov legitimitet, da je u prilično osetljivoj, rovitoj situaciji – objašnjava on.

Sitarski podseća i na ranije Šmitove izjave koje je dao otkako je došao u BiH – da bi bonska ovlašćenja koristio samo u ekstremnim slučajevima, kada je ugrožen integritet BiH, da BiH nikada neće biti centralizovana zemlja, da državni nivo vlasti ne treba da ugrožava entitetski ili kantonalni nivo vlasti – Šmitova poslednja izjava na tragu je prethodnih, smatra Sitarski.

Njegovo je mišljenje da se Šmit lagano profiliše kao čovek kompromisa koji teži konsenzusu u BiH, a kako će akteri iz Republike Srpske reagovati na to, tek će se videti. Za sada, predstavnik Srba u Predsedništvu BiH Milorad Dodik, postavio je dva uslova za susret sa Šmitom – prvi je da susret ne bude u kapacitetu visokog predstavnika, već kao susret sa iskusnim političarem iz Nemačke; drugi uslov je da na takav eventualni susret ne ide sam, nego sa svim relevantnim političarima iz Republike Srpske.

– Nije nužno da odgovor na Šmitovu inicijativu bude momentalan. Treba imati u vidu da je u BiH već počela neka vrsta izborne kampanje, iako su izbori tek na jesen 2022. Ali mislim da će njegova ruka ostati da visi u vazduhu, tako da se protokom vremena povećavaju šanse da jednom bude i prihvaćena – kaže Sitarski.

Ni Šmit, prema njegovom mišljenju, neće pritiskati političke aktere da do susreta dođe što pre. Bitno je da je otvorio takvu mogućnost – sada sve zavisi od dinamike političkog života i međustranačkih odnosa u Republici Srpskoj hoće li i kada ona biti prihvaćena.

Iako bi dijalog bio neformalan, on bi mogao da doprinese relaksiranju situacije i labavljenju niza političkih kriza koje potresaju BiH, što zavisi ko u dijalogu učestvuje – ako se radi o liderima parlamentarnih stranaka, koje su zastupljene u institucijama čak bi i neformalni dijalog mogao da doprinese normalizaciji odnosa.

– Ne bi bio ni prvi ni poslednji slučaj u višestranačkim društvima i državama da lideri stranaka postignu nekakav dogovor, a kasnije ga članovi njihovih stranaka, a vrlo često i oni sami kao poslanici, šefovi poslaničkih grupa i vlada, predsednici parlamenata, kroz institucije operacionalizuju – objašnjava on.

Ukoliko bi šefovi stranaka postigli neformalni i džentlmenski dogovor, njihovi stranački kadrovi bi ga i sproveli kroz institucije.

Šmit će se držati plana „Pet plus dva“

Mišljenje Sitarskog ne deli banjalučki politikolog Radomir Nešković, koji smatra da će Šmit spustiti loptu oko nekih nevažnih stavova i da neće poništiti izmene krivičnog zakona BiH, kao i da će se držati agende „Pet plus dva“. Ovaj plan podrazumeva prihvatljivo i održivo rešenje pitanja raspodele imovine između države i drugih nivoa vlasti; prihvatljivo i održivo rešenje za vojnu imovinu; potpunu implementaciju Konačne odluke za Brčko; fiskalnu održivost, kao i zaživljavanje vladavine prava.

Pored ovih, BiH bi pre zatvaranja kancelarije visokog predstavnika trebalo da ispuni još dva uslova – potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i dobijanje pozitivne procene situacije u BiH od strane Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira zasnovanu na punom poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Rukovodstvo Republike Srpske, kao i opozicione partije obavezane su odlukom Skupštine Republike Srpske da ne priznaju legitimitet visokog predstavnika, napominje banjalučki politikolog Radomir Nešković. Međutim, visoki predstavnik u liku Kristijana Šmita je politička realnost i u tom smislu naš sagovornik očekuje da do neke vrste razgovora između njega i predstavnika Srba dođe.

– Nemate šta drugo da radite, nego da razgovarate, bilo da je neko prijatelj ili neprijatelj. Mislim da će do razgovora doći, ali u kom formatu i kada, to niko ne zna. Ali, do razgovora mora doći da bi se sadašnje stanje prevazišlo, da bi se moglo funkcionisati – smatra Nešković.

Prednost neformalnog susreta, prema Neškovićevim rečima, leži u mogućnosti slobodnijeg razgovora, što bi bio veliki dobitak za Republiku Srpsku i njene predstavnike.

– Tu bi Šmit bio u nezgodnoj situaciji, jer on teži da razgovara u institucionalnim okvirima, u Predsedništvu BiH. Mislim da je to njegova agenda, a agenda Republike Srpske je da se razgovara van institucija, da bi se u neformalnim razgovorima situacija razlabavila – smatra on.