Evropska unija se setila Zapadnog Balkana i šefovi vlada šest zemalja regiona našli su se za istim stolom u okviru Berlinskog procesa koji su evropski zvaničnici javno hvalili u zvaničnim izjavama i putem svojih Tviter profila.
Potpisana su i tri sporazuma od kojih su neke države Blakna, među kojima i Srbija, već imale paraf na dokumentu u okviru procesa Otvoreni Balkan, ali su neki inostrani analitičari ukazali da je Briselski sporazum značajan jer je šireg formata i podrazumeva saradnju svih sa svima na Balkanu. Prema rečima političkog analitičara Branka Raduna, Berlinski proces i Otvoreni Balkan jesu na neki način konkurencijski projekti, a Otvoreni Balkan se i pojavio kada je utihnuo Berlinski proces.
– Ništa se operativno nije dešavalo i Berlinski proces započet pre osam godina je zamro, a sada je Balkan ponovo zanimljiv i atraktivan i Nemačka ovim okupljanjem u Berlinu pokušava da ne bude istisnuta iz ovog regiona – pojašnjava Radun.
On ističe da je EU shvatila da je pogrešila i zaboravila napore bivše nemačke kancelarke Angele Merkel koja je bila pokretač tog procesa.
– Sada su shvatili da gube podršku na Balkanu, da građani zemalja u regionu koje nisu članice EU, gube strpljenje i javlja se evroskepticizam, dok se političke elite okreću Kini, a kad je reč o energentima Rusiji, a razgovaraju i sa SAD – pojašnjava naš sagovornik zašto su se, kako kaže, setili da svoj projekat Berlinski proces koji je već neko vreme mrtvo slovo na papiru aktuelizuju.
Nemačka se, prema njegovim rečima, sada aktivirala i ubacuje se na Balkan, ne samo na ovaj način, već i nemačko-francuskim sporazumom.
– Priča o ovom sporazumu nema osnova. Ubacuje se u američku za rešavanje pitanja Kosova, pa je to američki probni balon, a Šolc i Makron simuliraju da je njihov – ocenio je Radun i dodao da ukoliko EU ne uloži ozbiljan novac u ovaj region, onda čitava priča nema nikakvog smisla.
Potpisivanje sporazuma na samitu u Berlinu je, prema rečima šefa Delegacije EU Emanuela Žiofrea, važan korak za region i veliki korak ka EU kojim se zemlje Zapadnog Balkana pripremaju za članstvo.
– Paket hitne pomoći EU od 165 miliona evra za snabdevanje Srbije energentima važan korak i snažan pokazatelj da Unija stoji uz Zapadni Balkan. EU, kaže on, pokazuje da želi da bude uz Srbiju i u dobrim i u lošim vremenima, da je pomenuta suma odgovor na neposredne potrebe, ali da treba da se gleda na duži rok.
– Ukupan paket za ulaganje u infrastrukturu iznosi 500 miliona evra, pre svega u održive i zelene energente. U poslednjih 20 godina već smo uložili 800 miliona evra u diverzifikaciju Srbije – naveo je Žiofre i povodom nemačko-francuske inicijative za dijalog Beograda i Prištine istakao da je EU snažno posvećena procesu integracija Zapadnog Balkana i da postoji politička odlučnost kako bi zemlje napredovale.
Energetska ruta
Branko Radun je govoreći o značaju Balkana ukazao i na neke ekonomske i druge momente.
– Balkan je čvorište puteva snabdevanja gasom iz Turske. Postaje atraktivan jer jeftiniji gas treba da prolazi ovuda, ne samo iz Turske, već i iz Izraela bi trebalo da ide preko ove teritorije – objasnio je on.
Radun je ukazao i da migranatska ruta ka Šengen zoni ide Balkanom, pa je saradnja na tom polju od izuzetnog značaja za EU.
Ključ u stabilnosti
Stabilan region, ključne su reči šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja u tumačenju Berlinskog procesa koji on vidi i kao jasnu demonstraciju snažnog angažovanja i partnerstva EU sa zemljama Zapadnog Balkana kao budućim članicama. Naveo je na Tviteru da regionalna saradnja ne može da se odvoji od vrednosti EU.
– Ključne reči za naredne mesece su otpornost i pomirenje – napisao je između ostalog i naveo da Zapadni Balkan mora da bude stabilan, da ne treba da postoji ni najmanji prostor za mešanje u regionu.
Vreme je, kako je istakao Borelj, za prevazilaženje nasleđa prošlosti.
Inkluzija na delu
Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak je napisao na Tviteru da je samit Berlinskog procesa bio je dobra prilika za ojačanje bliže i inkluzivne regionalne saradnje između šestorke Zapadnog Balkana, za pojačavanje posvećenosti njihovoj EU budućnosti i za razgovore o hitnim pitanjima, uključujući i energiju.
