Učestalost štrajkova, raznih vrsta protesta i drugih izliva nemirenja sa postojećim životom u Srbiji, začinjenih blokiranjem pruga, puteva i najprometnijih ulica u Beogradu i drugim gradovima naše lepe zemlje, koja, evo, sa promenljivim efektima, traje već nekoliko godina, ne donosi nikakve suštinske promene, čak ni u rešavanju onih sitnih životnih potreba zbog kojih ljudi i izlaze na ulice.
Zvuči paradoksalno, ali jedini profit od latentnog bunta radnika, seljaka i mlade inteligencije, ubire postojeća vlast.
Svaki od festivala pištaljki i izložbi parola pred kućom vlasti u Nemanjinoj ulici stvara privid slobode i demokratije i služi kao oprobani ventil amortizovanja nezadovoljstva, koji prirodno smanjuje pritisak na aktuelnu vlast.
Pojedinačni dolasci nezadovoljnika u Beograd, osim što zadaju glavobolju rezigniranim građanima u gradskom prevozu i dežurnim dispečerima, dobro dođu da vladajuća koalicija kupi dodatno vreme za ostanak na tronu.
Ispada da oni, koji imaju najviše primedbi na račun Vlade, nesposobne da reši bilo koji životni problem građana, nesvesno služe toj istoj ekipi za popravku imidža, što često podseća na šminkanje mrtvaca.
Ne bi nas začudilo da na jednoj od prvih sednica Vlada napravi precizan plan i raspored dolazaka nezadovoljnih građana pred zdanje u Nemanjinoj 11, sa još preciznijim zaduženjima sekretara, portira i obezbeđenja, ko će da primi koju grupu.
Jer, izuzetno su retke prilike kada neko iz vrha ministarske nomenklature, a da nije Rasim Ljajić, skupi hrabrost da izađe pred masu siromašnih, gladnih, ubogih trudbenika, kojima dijagnoza da su tranzicioni gubitnici ne rešava problem.
I tako će biti sve dok vođe usitnjenih radničkih buntova po Srbiji ne počnu da razmišljaju van ograda svojih uništenih i pokradenih firmi i ne pogledaju preko žice, ne bi li se dogovorili sa komšijama, koje muče manje-više iste muke.
Dok ne shvate da su sindikalni lideri "kadrovska šarena laža" postavljena da otupljuje i inače sumnjivu oštricu najšire građanske moći u Srbiji za promene. I na kraju, dok ne shvate da je svaki pojedinačni protest, organizovan sam za sebe, nova cigla u napukloj građevini srpske vlasti.
