H. M. Vujičić

Austrijski ekonomista i albanski i NATO lobista Ginter Felinger izazvao je lavinu javnih osuda srpske javnosti nakon što je zatražio uklanjanje spomenika stradaloj deci u bombardovanju NATO-a 1999. godine, koji je postavljen u parku na Tašmajdanu.

– Dokle god Srbi, pa čak i neki austrijski političari ekstremne levice i desnice podržavaju takvo mrsko izvrtanje činjenica, jasno je da Austrija i Srbi ostaju kolevka evropskog antiamerikanizma i antinatovskog raspoloženja. Pozivam da se ovaj spomenik odmah ukloni – napisao je Felinger na svom tviter nalogu, uz fotografiju spomenika.

Miodrag Linta, narodni poslanik i predsednik Saveza Srba iz regiona izjavu Felingera ocenjuje kao “sumanutu”.

Govor mržnje

– U pitanju je sumanut i ponižavajući zahtev Felingera. Ovakav istup je klasičan primer otvorenog govora mržnje i prema srpskom narodu. Poznati srbomrzac u suštini traži da Srbija prizna da je agresija NATO-a bila legitimna i da je ubijanje srpske dece bilo opravdano. Srbija nikad neće odustati od nesporne istine da je bombardovanje NATO-a bilo agresija i težak zločin protiv Srbije – naglašava Linta.

Srđan Aleksić, advokat koji je tužio NATO zbog korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom tokom bombardovanja SRJ 1999. godine, ocenjuje da bi uklanjanje spomenika stradaloj deci značilo njihovo ponovno ubijanje.

– Sumanuta inicijativa Gintera Felingera zapravo simbolično ukazuje na borbu s kojom građani Srbije svakodnevno žive. Ratni zločini, kršenja međunarodnog prava, ubistva civila i dece je sve ono sa čime se suočavao srpski narod u 78 dana agresije. Spomenik “Bili smo samo deca” je podignut u slavu i sećanje na 82 deteta koja su poginula tokom agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Milica Rakić, koja je poginula 17. aprila 1999. godine u trećoj godini, u svojoj porodičnoj kući, simbol je stradanja dece tokom agresije NATO – ističe Aleksić i dodaje da tumačenje napada na SRJ od početka nije političko – već pravno pitanje.

Posao za psihijatra!

Dejan Ristić, istoričar i direktor Muzeja žrtava genocida, odbio je da komentariše skandaloznu izjavu austrijskog lobiste s objašnjenjem da – takvi istupi nisu njegova struka!

– Ne mogu da bilo šta kažem. Ovo može da komentariše isključivo psihijatar, a ne istoričar – kazao je Ristić za “Vesti”.

Preti kosovskom zastavom

Felinger je predsednik ili član nekoliko NVO – između ostalih i predsednik Austrijskog komiteta za NATO. Poznat je po provokativnim tvitovima u kojima žestoko kritikuje Srbiju zbog svega i svačega – od odnosa prema ruskoj invaziji na Ukrajinu, do odnosa prema Kosovu. Kao svoje ciljeve navodi borbu za što brži ulazak Crne Gore u EU, kao i Kosova, Ukrajine i BiH u NATO. “Žao mi je što nisam bio dovoljno hrabar da donesem zastavu Kosova u Beograd i podignem je na Trgu republike, jer sam se plašio da bi me srpski ekstremisti mogli prebiti. Sledeći put ću ga doneti i podići! Ali sledeće godine, marta 2024. Srbija će ionako priznati Kosovo!”, samo je jedan od njegovih tvitova.

Takođe, on je u jednoj objavi predložio da EU Srbiji plati metro u Beogradu u zamenu za priznavanje Kosova.

Arogantan i nepristojan zahtev

Zahtev austrijskog ekonomiste i albanskog lobiste da se ukloni spomenik žrtvama NATO bombardovanja Srbije je arogantan i imperijalističan, kao i potpuno nepristojan, ocenio je predsednik austrijske organizacije Samoopredeljenje Austrija Vilhelm Langtaler. Langtaler kaže da je sama pomisao na tako nešto zastrašujuća, a zahtev, mešanje u unutrašnju stvar jedne zemlje. Uz to, takav zahtev je, smatra, i suprotan neutralnosti Austrije.

– Trebalo bi imati na umu da je tadašnja Jugoslavija, odnosno Srbija napadnuta od strane NATO-a i da su žrtve bile brojne. Normalno je da se jedna nacija seća svojih žrtava – objasnio je on.

Langtaler ističe da zločinci, a to su oni koji su izvršili agresiju na Jugoslaviju, odnosno Srbiju, već duže pokušavaju sistematski da izmene narativ, i od žrtava naprave zločince.

– Pokušavaju da sakriju uzrok, a to je težnja za ekspanzijom NATO i Zapada, čemu je na putu narod na Balkanu. Takvom ekspanzionističkom politikom Zapad uništava dostignuća borbe protiv nacizma, a samo je produbio i nerešene probleme. Agresija na Srbiju je bila i mala priprema današnjeg rata protiv Rusije – navodi on.

Istakao je da je agresija na Srbiju imala kao posledicu ne samo rat u Ukrajini, već je i negativno uticala na razvoj zemalja na Balkanu, jer je izazvala migracije.

“Strašno je kad takvi ljudi ne prihvataju sećanja na žrtve, posebno na ubijenu decu”, podvukao je Langtaler.

Napad na Jugoslaviju kršenje Povelje UN

Srđan Aleksić podseća da je NATO napadom na SRJ grubo prekršio više ključnih tačaka Povelje UN.

– Grubo je povređen član 2, stav 4, Povelje u kome se nedvosmisleno propisuje da se sve članice UN u svojim međunarodnim odnosima uzdržavaju od pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti svake države, ili na svaki drugi način nesaglasan s ciljevima UN. Povređen je i član 53, po kom bez odobrenja SB UN, neće po regionalnim sporazumima niti preko regionalnih agencija biti preduzeta nijedna prinudna akcija, izuzev mere protiv svake neprijateljske države. Neupitna je i opšte poznata činjenica da saglasnost Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za primenu sile prema Saveznoj Republici Jugoslaviji nije data. Saglasnost za primenu sile nije ni tražena, što je pokazatelj da je namera NATO-a bila usmerena na zaobilaženje čitavog međunarodno-pravnog poretka, koje se na prvom mestu ogledalo u nepoštovanju normi međunarodnog prava prilikom samog otpočinjanja agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a zatim i u upotrebi nedozvoljenih sredstava borbe – zaključuje Aleksić.