U Srbiji je za 10 meseci u saobraćajnim nesrećama stradalo jedanaestoro dece, što je više nego cele prošle godine. Da situacija bude još gora, tokom prethodne decenije poginulo je 126 mališana ili četiri školska odeljenja!
U Švedskoj u nesrećama nema poginule dece zahvaljujući sistemu bezbedne vožnje koji je ova zemlja razvila. Tim povodom je održana konferencija Dan bezbedne vožnje u smeru koji život čuva u rezidenciji Ambasade Švedske u Beogradu i tom prilikom je bačeno svetlo na pozitivna iskustva ove skadinavske države u borbi sa smanjenjem broja smrtnosti i teških povreda u saobraćaju i svođenja na nulu putem inicijative Vizija 0.
Kad je reč o bezbednosti dece u Srbiji, prema rečima Damira Okanovića iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, veliki problem je sistem obrazovanja koji počinje od porodice kao osnovne jedinice, a potom i škole. On za “Vesti” ukazuje da ni roditelji nemaju potreban nivo obrazovanja i svesti, pa ne vezuju pojaseve, telefoniraju dok voze, sedaju za volan u alkoholisanom stanju…
– Uz to, u Švedskoj deca uče o bezbednosti u saobraćaju od vrtića do kraja srednje škole, a mi smo jedna od četiri evropske zemlje gde se to uči samo u osnovnoj školi – pojašnjava Okanović.
Zajednički projekt
Koliko su deca u Srbiji ugrožena, jer nema dovoljno iskustva ni znanja o bezbednom učestvovanju u saobraćaju, govori i statistika. Oko 30 odsto stradalih u vozilima nije koristilo pojas ili sedište za decu ili ono nije bilo propisno postavljeno. U putničkom vozilu je poginulo 56 odsto mališana, 29 odsto na ulici, a svako osmo dete na biciklu. Uz to, godišnje oko 1.200 dece u Srbiji bude povređeno.
Švedska se danas smatra jednom od najbezbednijih zemalja u saobraćaju s upotrebom pojasa od 96 do do 97 odsto i prva je uvela obavezu vezivanja pojasa, ali i obavezno sedište za decu koje je postavljeno u pravcu suprotnom od kretanja vozila. Aleksander Pejre Dutrej, zamenik ambasadorke Švedske, objasnio je da je još 1997. godine švedski parlament predstavio inicijativu Vizija 0, čiji je cilj bio smanjenje broja smrtnosti i teških povreda u saobraćaju na nulu.
– Nismo još dostigli cilj, ali radimo svi zajedno na tome, i Vlada Srbije i kompanije. Prvi put je 2021. godine broj stradalih u saobraćaju bio ispod 200! Postavili smo kamere na javna mesta, uveli ograničenje vožnje i učinili puteve bezbednim i sigurnim – kazao je Dutrej.
On je dodao da su kroz bilateralnu saradnju sa Srbijom stručnjaci iz Švedske radili na zajedničkim projektima da bi unapredili srpske putne mreže, integracijom i povećanjem bezbednosti na putevima i zaštitom okoline tokom izgradnje puteva.
Okanović ukazuje da je s protokom vremena Srbija sve bolja jer je sa 2.000 žrtava pre 30 godina došla na cifru od 500 godišnje. Ipak, gledano u odnosu na Švedsku i EU, prema njegovim rečima, Srbija je znatno nebezbednija i šanse da se strada na ovdašnjim drumovima su tri do pet puta veće nego u ovoj skandinavskoj zemlji.
– Švedska je pre 50 godina prepoznala da ta stradanja nisu “danak u krvi” saobraćaju već posledica ljudskih grešaka, dok smo mi to shvatili pre nešto više od decenije. Kasnimo za njima skoro 40 godina – dodaje Okanović.
Obuka za policajce
Anton Val iz Askid Švedska je ukazao na postavljanje sedišta u obrnuti smer od vožnje jer to štiti vrat, glavu i stomak, najosetljivije i najugroženije delove dečjeg tela pri sudaru s drugim vozilom. Upotreba sistema zaštite za decu unutar vozila u Srbiji je manja od 20 odsto, što može da bude razlog najvećeg stradanja u automobilima. Ali, ako se primeni ta švedska inovacija, najmlađi putnici su pet puta sigurniji, dok su u slučaju sudara isto toliko puta veće šanse za preživljvanje.
I Slaviša Lakićević, načelnik Uprave policije u Ministarstvu unutrašnjih poslova, nada se da će Srbija dostići Viziju 0 u narednom periodu.
– Sa Agencijom za bezbednost saobraćaja obučili smo oko 1.700 policijskih službenika pravilnoj kontroli bezbednosnih sistema i prevoženja dece – rekao je on i izrazio nadu da će se u narednom periodu svedočiti odgovornijoj i boljoj upotrebi dečjih sedišta i prevoženja dece.
Skandinavski vodič
Damir Okanović podseća da je Srbija 2015. godine po ugledu na Švedsku donela nacionalnu strategiju “nula nula poginule dece na putevima” i postavila je kao cilj.
– Iskustvo ove države može mnogo da nam pomogne. Ne možemo sve da preuzmemo, ali ima stvari koje možemo i nekih koje možemo da modifikujemo. Švedska generalno treba da nam bude vodilja – kaže on.
Upozoravajuća statistika
Branko Stamatović iz Agencije za bezbednost saobraćaja Srbije ukazao je da u Srbiji 69,1 odsto roditelja koristi dečja sedišta u automobilu i pojas za decu do tri godine, dok je za mališane od četiri do 12 godina procenat upotrebe sistema za zaštitu manji, odnosno samo 47,3 odsto dece koristi sedište ili pojas.
