Često se kaže da je smeh najbolji lek, a u proseku, ljudi se smeju 17 puta dnevno.
– Fizički čin smejanja, pumpanje dijafragme kako bi se izbacio vazduh iz pluća, pokreće endorfin u mozgu – kaže Robin Dunbar, profesor emeritus evolucijske psihologije na Univerzitetu Oksford i dodaje:
– Endorfini vas čine opuštenima, srećnima i smanjuju uticaj kortizola, hormona stresa.
Složena mreža uticaja
Endorfini takođe pomažu u oslobađanju azotnog oksida, hemikalije koja pomaže da se opuste napeti mišići, pojačavajući efekte protiv stresa. Azotni oksida također širi krvne sudove, što može doprineti pojašnjenju razloga zašto smeh snižava krvni pritisak.
– Verovatno postoji prilično složena mreža regija mozga uključenih u smeh – kaže profesorka Sofi Skot, neuronaučnica sa University College-a u Londonu i dodaje:
– Ali jasno vidimo da je hipotalamus aktiviran, a znamo da on reaguje u stresnim situacijama.
Ove hemijske promene deluju smirujuće dok smeh traje, ali i nakon njega. Studija švajcarskog univerziteta u Bazelu iz 2020. pokazala je da što su se ljudi više smejali tokom dana, manje su ih pogađali stresni događaji.
Da li i lažni smeh može da pomogne?
Iako prirodni, spontani smeh ima najsnažniji uicaj, postoje dokazi da čak i lažni smeh može da smanji našu podložnost stresu.
– Kad koristite mišiće lica uključene u smeh, to šalje povratnu informaciju mozgu, koji zatim oslobađa hemijske glasnike, kao što je serotonin, koji poboljšavaju naše raspoloženje – objašnjava dr Natali van der Val, vanredna profesorka sa Tehnološkog univerziteta Delft u Holandiji i stručnjak za kognitivnu i socijalnu psihologiju.
Pregled studija o terapiji smehom, objavljen u časopisu “Social Science and Medicine” 2019. godine, otkrio je da je 18 od 19 studija pokazalo jasan pozitivan uticaj takve terapije na ljude pod stresom.
Potrebno je veoma malo, a rezultati mogu da budu izuzetno pozitivni.
Naime, nije potrebno čak ni previše vremena da rezultati nastupe: studija istraživača iz Nemačke i Kanade iz 2021. pokazala je da čak i samo jedna 30-minutna seansa terapije smehom može da smanji nivo kortizola.
Dr Van der Val kaže da bi trebalo da pokušate da pronađete nešto što će vas nasmejati na minut, dva u toku dana i pretvorite to u dnevni ritual, poput pranja zuba, te da što vam to više postane navika, to će vam postati lakše.
