Osipanje rezervnog kadra više od bilo čega drugog utiče na potrebu obnove služenja vojnog roka, kaže general-potpukovnik u penziji Milomir Miladinović.
Miladinović koji je i predsednik skupštine Kluba generala i admirala Srbije, kazao je da se ne prijavljuje dovoljan broj mladih na dobrovoljno služenje, kao i da nažalost postoji “osipanje” kod profesionalnih vojnika.
Miladinović je u Beogradskoj hronici RTS-a rekao da su se od vremena kada je zamrznuto služenje vojnog roka desile neke promene na međunarodnom planu i naveo članstvo Severne Makedonije i Crne Gore u NATO-u, siutaciju u BiH oko Republike Srpske i situaciju da rukovodstvo u Prištini ne priznaje međunarodne ugovore koje su potpisali.
“Ove godine bi Skupština morala da donese odluku o odmrzavanju i pošto je budžet već usvojen, pretpostavljam da nema dovoljno sredstava za veći broj vojnika, ali ako se ove godine zakonski reguliše, iduće godine bi moglo da se pristupi obnavljanju služenja vojnog roka”, zaključio je Miladinović.
“Ali sve to ne bi bitno uticalo na potrebu obnavljanje služenje vojnog roka, koliko utiče osipanje rezervnog kadra. Mi svake godine praktično gubimo dve generacije – jedna generacija koja nije upućena, a druga koja je prestarela. Za ovih deset godina izgubili smo 10 generacija koje nisu otišle na služenje, oko 30.000 godišnje, a istovremeno izgubili smo 10 generacija ljudi koji su prestali da budu vojni obveznici”, objašnjava Miladinović.
Što se tiče mogućnosti dobrovoljnog služenja, navodi da se ne prijavljuje dovoljno ljudi.
“Ne prijavljuje se dovoljan broj mladih na dobrovoljno služenje vojnog roka u odnosu na predviđen broj”, navodi Miladinović i ocenjuje kao apsurd to što se u anketama pokazuje zainteresovanost.
Kada je reč o profesionalnim vojnicima, dodaje general, relativno su malo plaćeni, pa i tu postoji postoji određena nezainteresovanost.
“Nažalost, ima i osipanja, pre svega zbog uslova života – novčanih primanja i obaveza koje treba da izvrše”, kaže Miladinović i ističe da je zainteresovanost na jugu Srbije u Kopnenoj zoni bezbednosti veća nego u Beogradu. “Slobodnih mesta u kasarnama već ima”
Ističe da se o vojsci i troškovima vezanim za nju mora razmišljati dugoročno. “Novac koji se ulaže u vojsku, neko će reći ‘bačen u bunar’, ali vojska nije za danas ili sutra već za narednih 15 ili 20 godina”, naglašava Miladinović.
Saglasan je da je cifra od 50 miliona evra nešto što je realno da bi se stvorili uslovi za služenje vojnog roka, ali ističe da pouzdano zna da u kasarnama u Somboru, Požarevcu, Valjevu, Leskovcu i Vranju ima slobodnih mesta zbog nepopunjenosti mesta za vojnike po ugovoru i vojnike na dobrovoljnom služenju.
“U početku možemo da popunimo ta formacijska mesta u navedenim kasarnama”, smatra Miladinović i podseća da se ne radi o početku već o odmrzavanju služenja vojnog roka.
Što se tiče prigovora savesti, Miladinović smatra da je broj ljudi koji se na to poziva zanemarljiv.
Ocenjuje da bi bilo sasvim dovoljno da služenje roka traje od tri do šest meseci, i ističe da bi ispod tri meseca bilo beznačajno, jer ništa ne može da se nauči za to vreme.
