Na obodu gradića Lukenvalde nalaze se spomen-ploče 54 pripadnika bivše Jugoslovenske vojske, među kojima su i druge nacije i veroispovesti, kao i grobovi hiljada ruskih, francuskih, italijanskih soldata.
– Kada smo otkrili ovo groblje, dali smo zavet da ćemo dolaziti svake godine u subotu pred Vidovdan da se pomolimo Bogu i pomenemo naše pokojne u ime njihovih porodica i rodbine – kaže sveštenik Dragan Sekulić.
Položeni venciPomenu u Lukenvaldeu su, pored gradonačelnice i predstavnika ovog grada i evangelističke crkve, prisustvovali i konzul Ambasade Srbije Lidija Ivanović, vojni ataše Aleksandar Cera i sekretar u Ambasadi Bosne i Hercegovine Predrag Đokić. |
Na pomenu, koji je održao zajedno sa ocem Veljkom Gačićem, on je podsetio da se ove godine obeležava stogodišnjica Prvog svetskog rata.
– Znamo koliko je naših muških glava izginulo i koliko je prepolovljena bila naša zemlja, od čega se nikada nismo u potpunosti oporavili. Danas neki žele da iskrive istoriju Prvog svetskog rata. To ne smemo dozvoliti ni kao hrišćani, ni kao ljudi i potomci onih koji su ginuli, ne samo našeg, nego i drugih naroda – naglasio je otac Dragan.
I za Lukenvalde je ovaj događaj postao tradicija i datum u gradskom kalendaru, potvrdila je gradonačelnica Elizabet Hercog fon der Hajde.
– Kada gledamo ove spomenike i pokušamo da zamislimo kakve se ljudske sudbine kriju iza njih, ne treba mnogo fantazije da se shvati koliku je katastrofu predstavljala smrt ovih mladih ljudi koji nisu stigli da prožive život, kao i za njihove porodice koje su morale da prebrode gubitak. U nedavnom susretu sa predstavnicima Crvenog krsta rečeno je nešto čega nisam bila svesna, naime, da su do kraja Prvog svetskog rata 90 odsto žrtava bili vojnici. U današnje vreme žrtve rata su u 90 procenata civili.
Gradonačelnica je primetila da se iz godine u godinu okupi sve više ljudi, a naročito je lepo jer "dolaze deca i omladina i što će tradicija nastaviti da se neguje".
– Ono što se ovde desilo, sa čije god strane da se posmatra, naša je zajednička prošlost. Ko je svestan toga, uverena sam, taj je bolje spreman za budućnost i može uspešno da odoli izazovima današnjice – poručila je Štefani Henings, sveštenica evangelističke zajednice iz Lukenvalda.
Dugogodišnji prijatelj srpske crkve, penzionisani evangelistički sveštenik Detlef Rimer je ispričao da je bio počašćen što je mogao da prisustvuje nedavnom humanitarnom koncertu za poplavljene u Srbiji, na kojem je pokazan neočekivano visok umetnički nivo i raznovrsnost naše kulture.
Naprsni krst ocu Draganu
Odlikovao ga patrijarh: Otac Dragan Sekulić
Patrijarh srpski Irinej je za vreme svoje nedavne posete manastiru Presvete Bogorodice u Himelstiru, gde je eparhijski upravni odbor imao zasedanje, služio i svetu arhijerejsku liturgiju. Tokom bogosluženja on je odlikovao dvojicu protojereja pravom nošenja naprsnog krsta – Dragana Sekulića iz Berlina i Neđu Janjića iz Kelna, koji je ujedno i arhijerejski namesnik za Severnu Rajnu – Vestfaliju. – Naprsni krst je jedno od najvećih odlikovanja koje crkva dodeljuje sveštenicima za dugogodišnji duhovni rad – pojasnio je za "Vesti" Dragan Mitrovski, predsednik Crkvenog odbora u Berlinu. Protojerej-stavrofor Dragan Sekulić je rođen 1958. u Joševi kod Loznice, sveštenik je od 1981. godine, a u Berlinu službuje od 1990. Ovim priznanjem je unapređen u čin stavrofora. |
ŠOK ZA SLUŽBENIKA AMBASADE SRBIJE MILANA MILOŠEVIĆA: Nenadano otkrio ujakov grob
Neverovatan slučaj ili prst sudbine desio se Milanu Miloševiću, službeniku Ambasade Srbije, koji je nedavno stigao u Berlin kao ispomoć i koji nije ni planirao da ide u Lukenvalde, ali je na poziv kolega ipak pošao. Dok je obilazio spomen-ploče, odjednom se, kako kaže, zaledio kada je prepoznao jednog člana svoje porodice!
– Iako na ploči piše Miladin Miković, za oko mi je zapala godina rođenja i smrti, koji se poklapaju sa Miladinom Mićovićem iz sela Šarenika kod Ivanjice, koji je mojoj pokojnoj majci bio brat od tetke. Njegova majka Razumenka bila je tetka mojoj majci. Znali smo samo da je umro u logoru u Nemačkoj. Pošto sam se bavio istraživanjem i radio hroniku mog sela, pretpostavljao sam da je sahranjen u logoru Buhenvalde. Međutim, na crkvenom spisku sam našao da je greškom zapisano Šarnik umesto Šarenik, a umesto Mićović piše Miković. To je zaista Božja promisao da se danas nalazim ovde – ispričao je uzbuđeno Milan Milošević.
Milanov ujak Miladin ima spomenik u selu u vojničkoj šajkači, a pronašao je i njegovu sliku u logorskom odelu i sa brojem.
