Doktor Majk Miler, kardiolog Medicinskog centra Univerziteta Merilend u Baltimoru i jedan od autora studije, navodi da izvođenje ili slušanje omiljene muzike izaziva osećaj blagostanja koji pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem.
Američki kardiolog je, međutim, upozorio da to važi samo za omiljene ritmove dok muzika koju ne volimo ima sasvim suprotni, negativni efekat.
Miler je godinama proučavao efekat sreće ili stvari koje ljude čine srećnim, na rad srca. Počeo je istraživanje sa smehom i ustanovio da on utiče na dilataciju krvnih sudova i time omogućava slobodniju cirkulaciju krvi.
Proučavajući uticaj muzike na srce, Miler je ustanovio da je "muzika jedno od najefikasnijih sredstava protiv stresa, bilo da je sviramo ili samo slušamo".
"Često slušanje omiljene muzike moglo bi da dovede do smanjenja holesterola i rizika od stvaranja krvnih ugrušaka", objasnio je on.
U studiji se navodi da bi "terapija muzikom" mogla da ima važne implikacije u tretiranju problema s krvotokom, holesterolom, upalama i srčanim problemima. Prilikom slušanja omiljene i prijatne muzike luči se nitricni oksid, hemijski endorfin koji je povezan s osećanjem sreće.
U istraživanju, najbolje ocene dobili su muzičari poput Elvisa Prislija i Šeril Krou, dok je muzika benda Sistem ov a Daun i repera Tupak Šakur ocenjena kao štetna za srce, preneli su američki mediji.
