Svinen je istakao da je ocena Tužilaštva od 2003. godine da nema dovoljno dokaza za optužnicu u ovom slučaju bila bazirana na informacijama koje su tada dostavljene, te da je poslata Kancelariji državnog tužioca u Sarajevu, gde se i danas nalazi.
"Međutim, naša ocena ne može da se uzme kao konačno mišljenje o ovom slučaju, jer to nije pravosudna odluka zasnovana na svim činjenicama. Čitav slučaj je sada kod državnog tužioca u BiH”, rekao je Svinen za Radio ”Slobodna Evropa”.
Rimski sporazumBiH, Srbija i Hrvatska potpisale su 1996. godine Rimski sporazum, odnosno, mapu puta koja im je nalagala da pre podizanja optužnica za ratne zločine od Tužilaštva Haškog tribunala zatraže mišljenje o prikupljenim dokazima. Mapa puta je bila na snazi do 2004. godine. Banjaluka je u julu 2002. godine Haškom tužilaštvu poslala svoju evidenciju i zatražila ocenu opravdanosti podizanja optužnica u slučaju "Dobrovoljačka", uključujući optužbe protiv Ganića. Tužilaštvo u Hagu je u junu 2003. dopisom koji je potpisala glavna tužiteljka Karla del Ponte obavestilo oficira Republike Srpske za vezu sa Tribunalom u Hagu Trivuna Jovičića da prema međunarodnim standardima nema dovoljno dokaza da se Ganić optuži za teško kršenje međunarodnog humanitarnog prava. |
On je istakao da je važno da se razume da je ta ocena donesena u kontekstu mape puta Rimskog sporazuma, koji su BiH, Srbija i Hrvatska potpisale 1996. godine, a koja im je nalagala da pre podizanja optužnica za ratne zločine od
Haškog tužilaštva zatraže mišljenje o prikupljenim dokazima.
Svinen je rekao da se pitanje da li ima ili nema dovoljno dokaza više ne može da se upućuje Hagu, jer je takva odluka na lokalnim pravosuđima, na kojima i treba da bude.
