U Kulturnom centru Srbije u Parizu obeleženo je 100 godina od rođenja Ljubice Marić, najoriginalnijeg srpskog kompozitora 20. veka. To veče preplavljeno slovenskim duhom, sa autorskim potpisom pijanistkinje Lidije Bizjak, bilo je savršeno isprepletano rečima, muzikom, filmom i aplauzima.
Ana stigla iz Brisela
– Uložena je ogromna energija i Ljubica Marić je predstavljena u kontekstu svog vremena. Bila bi šteta da sve ovo ostane na jednom izvođenju – kaže muzikolog Ana Kotevska, koja je na koncert stigla iz Brisela. |
Zanimljivo je da je, iako za francusku publiku, Ljubica Marić potpuno nepoznat umetnik, sala bila ispunjena do poslednjeg mesta.
Publiku je prvi put pozdravila i omaž otvorila Zorica Tomić, novi ambasador Srbije pri Unesko, na šta je "palicu" preuzela Lidija Bizjak, veoma interesantno i slikovito opisujući život Ljubice Marić, rođene 1909. i preminule 2003. godine.
– U to doba teško je bilo biti žena naprednih ideja, violonista, dirigent, kompozitor, pesnik, slikar, skulptor i pisac. Izuzetno lepa žena i otvorena osoba. Prošla je kroz četiri rata (Balkanski, Prvi i Drugi svetski i nedavni). Politiku je odbijala, ali je 1996. godine izašla na ulicu da sa studentima demonstrira. U muziku je uvela niz novina, komponovala je i na osnovama liturgije…
Majstorski su svirali Lidija Bizjak i desetogodišnja Bjanka Faulisi, Maja Bogdanović (violončelo) i Pablo Šacman (violina). Prolepršali su kroz dela Ljubice Marić, ali i Slavenskog, Šostakoviča, Dvoržaka, jer su svi oni, kako je objasnila pripovedač Lidija, na razne načine imali mnogo dodirnih tački.
Bjanka je imala tremu
U Kulturnom centru Srbije, prvi put je nastupila devojčica Bjanka Faulisi. |
