Slovenački premijer Janez Janša optužio je Evropsku komisiju za prekoračenje ovlašćenja i političku zloupotrebu vladavine prava, navodeći da je Komisija “blizu toga da sama prekrši vladavinu prava” u svojim nastojanjima da primora države članice da poštuju temeljne vrednosti EU.
– Imamo Povelju Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima. Imamo evropsku povelju o ljudskim pravima, ali političkim jezikom, posebno u Evropskom parlamentu, svako može dodati ovoj listi šta god želi. Dakle, to je politički zloupotrebljen izraz i koristi se za političku bitku – rekao je Janša na marginama jučerašnjeg samita EU – Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja.
On je rekao da, iako je Evropski parlament političko telo, Evropska komisija bi, prema ugovoru o EU, trebalo da ostane van političkih borbi.
Tako je, kako ocenjuje, bilo sve dok je Komisiju vodio Žan-Klod Junker, ali se to promenilo kada je Ursula fon der Lajen preuzela dužnost.
– Mislim da je ovo blizu kršenja vladavine prava, jer Komisija mora biti pošten posrednik – izjavio je Janša.
Slovenački premijer je kritikovao i potpredsednicu Komisije Veru Jurovu, koja je uz komesara za pravosuđe Didijera Rajndersa postala najistaknutije lice u naporima Komisije da obezbedi poštovanje vladavine prava.
On je optužio Jurovu za “davanje izjava koje su očigledno kršenje ugovora.
– Ali nju podržava evropska štampa pa nastavlja sa ovim. Da se ovo dogodilo pre 15 godina, mislim da za nedelju dana više ne bila članica komisije. Tada su pravila bila jasna – rekao je Janša.
Komentarišući odnose EU sa zemljama Zapadnog Balkana, Janša je primetio da EU nije jedini investitor u regionu, već ima konkurente poput Kine, Rusije i Turske.
– Dok oni ne postavljaju uslove za ulaganje, EU to čini – rekao je Janša, pominjući evropske standarde, kao što su reforme vladavine prava.
– Takvo uslovljavanje je “u redu, ako postoji svetlo na kraju tunela” – poručio je on.
– Na našoj strani postoji jedna velika prednost: članstvo u EU. Ali ako ova perspektiva nije stvarna, onda gubimo zamah – poručio je on.
Govoreći o strateškoj autonomiji EU i njenoj globalnoj ulozi, Janša se založio za nastavak partnerstva sa SAD, uključujući unutar NATO-a, ali je rekao i da NATO i SAD “neće rešiti probleme i sukobe u našem dvorištu, u našem susedstvu”, pod čime, kako kaže, misli na Zapadni Balkan, Mediteran i Afriku.
On smatra da bi blok trebalo da bude više fokusiran na osiguranje vlastitih spoljnih granica umesto na “slanje novca i humanitarne pomoći, koji onda završavaju u rukama terorista ili gospodara rata”.
Govoreći o Avganistanu, Janša je rekao da je “naša obaveza da pomognemo onima koji su nam pomogli”, ali je dodao da “u Evropi nema mesta za 10 miliona Avganistanaca” i pružio je uveravanja da EU “neće ponoviti grešku koju su neke zemlje članice napravile 2015. godine”.
