U radu “Da li će 21. vek označiti i kraj Slovenskog naroda – Sloveni – spasen narod”, objavljenom u januarskom broju francuskog naučnog časopisa “Politički magazin”, geopolitikolog dr Ana Puvro i univerzitetski profesor dr Aleksis Trud kažu da je slovenski narod, sa oko 300 miliona ljudi u svetu, najveća etnolingvistička grupa u Evropi, pred sličnim izazovima kao u 20. veku kada su pretrpeli ogromne ljudske gubitke.
– Sa 13 država, pokrivaju Evroaziju i veći deo Evrope. U 20. veku, nacisti su im pretili istrebljenjem i desetkovani stalnjinističkom moći bili su na iskušenju. Sada mogućnost totalnog rata između NATO i Rusije uz upotrebu nuklearnog oružja vraća bauk njihovog eliminisanja sa evroazijskog kontinenta – navode oni i ukazuju da je od izbijanja rata u Ukrajini, 24. februara 2022, stradalo skoro milion ukrajinskih i ruskih Slovena.
Najgora iskušenja
Puvro i Trud naglašavaju da su Sloveni u 20. veku doživeli “najgora iskušenja u svojoj istoriji”.
– Vekovima desetkovani invazijama i ratovima koji su potresli evroazijski kontinent, u 20. veku doživeli su najgora iskušenja, počev od balkanskih ratova 1912. i 1913. Prvi svetski
rat je doveo do više od tri miliona mrtvih i skoro pet miliona povređenih u Ruskoj imperiji
koja je tada imala 158 miliona stanovnika i 1,25 miliona mrtvih i više od 100.000 povređenih u Kraljevini Srbiji, od 4,5 miliona stanovnika – preciziraju autori ove studije.
Podsećaju da su Sloveni za nacističku Nemačku bili predviđeni kao “farme”, a sam narod
kao podljudi koji će služiti superiornoj rasi i navode da je glavni projektant te ideje bio
član SS, akademik Konrad Mejer-Hetling (1901-1973).
Još 1940. izradio je mapu razvoja teritorija koje treba osvojiti na istoku. Za to je bio inspirisan starim projektima germanske kolonizacije istočne Evrope iz sredine 19. veka u Nemačkoj, o čemu svedoče spisi ekonomiste Fridriha Lista, teoretičara germanstva Paula de Lagarda ili sociologa Maksa Vebera, a kasnije i preporuke generala Eriha Ludendorfa, koji je 1917. preporučio proterivanje Balta.
Plan germanizacije
Program Generalplan Ost, ili Master plan za Istok, bio je inspirisan rasističkom utopijom,
i prema njemu oko 30 miliona Slovena, smatranih podljudima, trebalo je da bude svedeno na ropstvo i osuđeno na sigurnu smrt kroz prisilan rad i gladovanje. Podsećaju da je osnov
tog projekta bio “Majn kampf” Adolfa Hitlera da se osvajanjima na istok proširi Lebensraum –
životni prostor Trećeg rajha.
– U Hitlerovoj rasnoj teoriji Sloveni su smatrani podljudima koji su bili predodređeni, poput Cigana i Jevreja, da rade kao sluge po volji i da vide svoje zemlje i imanja zauzete. Ta ekspanzija je trebalo da garantuje samodovoljnost hranom i uspon moći Rajha protiv Sjedinjenih Država, Rusije i rivalskih sila Francuske i Velike Britanije – podsećaju autori.
Puvro i Trud dodaju da je Himler, u svojstvu Rajha komesara za kolonizaciju, pristupio je
realizaciji projekata planiranja i germanizacije Centralne i Istočne Evrope.
– Hitler je planirao da ih proširi na Balkan, Ukrajinu, Krim, u oblasti koja se proteže od Crnog mora do Polarnog kruga i da pomeri granice Rajha za 500 km do Urala. Uprkos porazima nacističke Nemačke 1944. ideolog Rajha Roland Frajsler zalagao se za izgradnju germanske
Evrope sa milijardu Nemaca, uključujući evropsku Rusiju, koja bi prethodno bila jasno
očišćena od slovenskog stanovništva. Frajsler je takođe bio uključen u razvoj konačnog rešenja – ističu autori.
Genocidna politika NDH
Nacističke projekte u Drugom svetskom ratu na Balkanu počela je da sprovodi Nezavisna država Hrvatska. Pravoslavni Sloveni su, kažu autori, bili pogođeni genocidnom politikom šefa države Ante Pavelića.
– Jedva mesec dana od preuzimanja vlasti hrvatskih fašista, ministar prosvete
Mile Budak najavio je boju te borbe. Pokatoličimo trećinu srpskih ostrva, trećinu preselimo i trećinu eliminišemo. Od leta 1941. masakri i deportacije Srba, Cigana i Jevreja počeli su da se množe širom teritorije izvan NDH. Između 1941. i 1944. istoričari procenjuju da je u logoru Jasenovac poginulo između 400.000 i
700.000 – ukazuju autori.
Poreklo
Autori podsećaju da se slovenski narod indoevropskog porekla širio sa severnog krila Karpata, od sredine prvog milenijuma, u širokom pojasu od gornje Visle do srednjeg
Dnjepra, na jugu današnje Poljske, u Belorusiji i severoistočnoj Ukrajini. Navode da sada zauzimaju preko 18 miliona kilometara kvadratnih, od Srednje Evrope (Zapadni Sloveni) i Balkana, (Južna Evropa) do Vladivostoka na obali Pacifika kroz zemlje Baltika, Belorusija, Ukranija i Rusija (Istočni Sloveni).
– Oni su ravnopravni, prisutni u bivšim sovjetskim republikama Kanadi i Centralnoj Aziji. Zapazite i postojanje nekoliko dijaspora poreklom iz slovenskog sveta na američkom kontinentu i u Australiji – kažu oni.
