Slovenački reditelj i scenarista Miran Zupanič snimio je dokumentarac zasnovan na monstruoznoj laži da su bogataši sa Zapada tokom rata u BiH ilegalno odlazili na prve linije fronta u Sarajevu kako bi učestvovali u “safariju na ljude”.
Bezobzirna izmišljotina dodatno naduvana lažju da su to činili u organizaciji i uz logistiku oficira Vojske Jugoslavije i Vojske Republike Srpske premijerno će biti prikazana na festivalu dokumentarnog filma ” AJB DOC” u Sarajevu koji će biti održan od 9. do 13. septembra.
Miran Zupanič je redovni profesor na Katedri za filmsku režiju Akademije za pozorište, radio, film i televiziju Univerziteta u Ljubljani. On je u intervjuu za “Al Džazira Balkans”, koja je i organizator Festivala, rekao da film govori o “slabo poznatom fenomenu lova na ljude”, odnosno o bogatim strancima koji su dolazili na položaje VRS u okolini Sarajeva i odatle pucali po gradu, ubijajući civile.
U Hagu ni reči
Advokati koji su učestvovali u ključnim suđenjima pred Haškim tribunalom Radovanu Karadžiću i generalu Ratku Mladiću kažu za “Vesti” da su zgroženi tvrdnjama iznetim u filmu “Safari na ljude”. Prema njihovim rečima, posle ovih postupaka i 27 godina od okončanja sukoba u BiH, ne posustaje ratna propaganda u kojoj je kriva samo jedna strana.
Marko Sladojević, jedan od pravnih savetnika Radovana Karadžića pred Haškim tribunalom, ističe da nakon 15 godina provedenih u Hagu, pročitanih dva miliona strana, i ispitanih na stotine svedoka tužilaštva i odbrane, odgovorno tvrdi da nikada niko nije ni pomenuo da je postojao nekakav safari na ljude ili bilo šta slično tome.
– Tokom 23 godine postojanja, Tužilaštvo u Hagu je imalo 760 zaposlenih i godišnji budžet od oko 250 miliona dolara i siguran sam da bi ovakvu informaciju ne samo izneli, već je i iskoristili za optužnice protiv vojnog i političkog rukovodstva Republike Srpske – ističe Sladojević.
Raspaljivanje mržnje
On upozorava da je ovakva vrsta manipulacija veoma opasna i ne doprinosi pomirenju naroda u BiH. Sladojević objašnjava da takav “safari” nikako ne bi mogao da prođe bez znanja nekog iz Sarajevsko-romanijskog korpusa, a u svim dokumentima, pa i samim haškim presudama, o tome nema ni reči.
– Suviše su to ozbiljne tvrdnje, da ih niko ne bi otkrio tokom 25 godina istraga i suđenja u Hagu. A podsetiću da se sudilo čelnim ljudima RS i najvišim oficirima VRS. Plasirati lažnu bombastičnu priču posle svega u Hagu je ne samo neozbiljno i neodgovorno, nego i veoma opasno, jer samo potpaljuje mržnju među narodima u BiH, gde već ima dovoljno tenzija – ističe Sladojević.
“Svedoci” se predomislili
Zupanič tvrdi da su bogataši u “safari” kretali iz Beograda do Pala putem ili helikopterom VJ. On je rekao da je za film najzaslužniji njegov producent Franci Zajc koji je godinama tražio ljude spremne da o “safariju” pričaju pred kamerom.
– Nažalost, bilo je i onih koji su se predomislili. Strah je još prisutan – kazao je Zupanič.
Vrhunska izmišljotina
Miodrag Stojanović, jedan od advokata generala Ratka Mladića, tokom procesa u Haškom tribunalu bio je zadužen upravo za delove optužnice vezane za Sarajevo i Srebrenicu. Ovaj pravnik se već decenijama bavi pitanjem ratnih zločina i pred Sudom BiH, pa ne krije da je šokiran tvrdnjom da su Srbi tokom rata u Bosni organizovali “safari na ljude”.
– Naravno da prvo treba odgledati film i videti na osnovu čega su iznete ove monstruozne laži. Na osnovu višedecenijskog iskustva iz Haškog tribunala, ali i Suda BiH pred kojim je optuženo i osuđeno na stotine boraca VRS, odgovorno tvrdim da nikada nisam video nijedan dokument, niti čuo bilo kog svedoka, uključujući i one pod zaštitnim merama, a da je izneta ova tvrdnja. A smenjivali su se i u Hagu, ali i pred Sudom BiH svedoci s najrazličitijim izmišljotinama o ratnim zločinima VRS, posebno u Sarajevu i Srebrenici. I nijedan nije bio ovoliko maštovit. Priča o “safariju na ljude” je vrhunac ne samo izmišljotine, već i cinizma u nastavku satanizacije VRS i srpskog naroda – ističe Stojanović.
Pripisuju nam svoje zločine
Pisac Željko Pržulj, jedan je od pripadnika VRS koji su ceo rat proveli na prvoj liniji fronta, i to u Kasindolskoj ulici na Ilidži. Potresno svedočenje o tim godinama pretočio je u dvotomni roman “Sami na svijetu” u kom je bez ulepšavanja pričao o događajima s obe strane. Pržulj kaže da su tvrdnje u Zupaničevom filmu samo poslednje laži u nizu.
– Kao što su Albanci snimili film u kome su Srbi bili ti koji su tokom rata na Kosovu prodavali organe, tako se sada neko setio da priča i o “safariju” u Sarajevu. U Butmir i na Dobrinju, sarajevske kvartove blizu aerodroma koji su bili pod kontrolom Armije BiH zaista su dolazili stranci. Oni su stizali letovima iz vojnih baza u Nemačkoj, a onda se raspoređivali po muslimanskim položajima i ubijali Srbe po Ilidži. O tome su pravljene i reportaže, a i ja sam to opisao u romanu “Sami na svijetu”. Nažalost, sami Srbi su krivi što se opet od žrtve pretvaraju u dželate. Kao narod ništa ne radimo na dokazivanju istine, već stalno dolazimo u situaciju da objašnjavamo svoju nevinost – kaže Pržulj.
On ističe da je VRS snajperima mogla da deluje isključivo sa tri solitera u Grbavici, dok su sa druge strane to činili Muslimani.
– Poznata snajperska muslimanska gnezda za dejstvo po Grbavici bile su zgrade Loris i Strojerad, hotel Bristol, zgrade Ekonomske škole, Prirodno-matematičkog fakulteta Izvršnog veća i Predsedništva. Direktor Obaveštajno-bezbednosne agencije Osman Mehmedagić Osmica javno se hvalio da je prilikom svakog odlaska u Sarajevo išao “da snajperiše, da se malo odmori”. Utvrđeno je i da su sarajevske Romea i Juliju ubili pripadnici muslimanskih Ševa. Po srpskim kvartovima Ilidža, Hadžići, Ilijaš i Vogošća Muslimani su stalno delovali snajperima jer je linija fronta bila uz same srpske kvartove. Srbi nikad nisu mogli da odgovore, jer su im muslimanska naselja Butmir, Hrasnica, Tarčin, Visoko, Koševo – bila daleko za snajpere – ističe Pržulj.
Civili stradali s obe strane
Marko Sladojević ističe da se zahvaljujući agresivnoj propagandi i pomoći zapadnih medija u javnosti ponavlja “zvanična verzija događaja tokom rata”.
– Po toj matrici, Sarajevo je bio grad koji su opseli ludi Srbi koji su sa lokalnih brda svakodnevno i bez razloga granatirali ulice. Ipak, činjenice zasnovane na stotinama autentičnih dokumenata iz tog vremena, uglavnom dnevnih vojnih izveštaja zaraćenih strana, ukazuju na to da se u Sarajevu vodio rat između, s jedne strane, nekoliko desetina hiljada vojnika Armije BiH, koji su bili raspoređeni po celom gradu, uključujući i mnogobrojne civilne objekte poput škola, bolnica, vrtića, muzeja i sličnog, te s druge strane nekih dvadesetak hiljada pripadnika Vojske Republike Srpske koji su imali premoć u artiljeriji, ali iza čijih leđa su se opet nalazili korpusi neprijateljske vojske. Na okolnim brdima nalazili su se i jedni i drugi. Pritom treba napomenuti da su sa obe strane gradske linije fronta stradali civili, koji su svakodnevno proživljavali pakao sarajevskog ratišta – naglašava Sladojević.
