Pod težinom vlažnog snega u selu Sepci kod Rače odlomio se velika grana seoskog zapisa, hrasta starog 129 godina, a u isto vreme odlomila se i grana Svetog bora u selu Kamena Gora kod Prijepolja koji je verovatno najstarije stablo bora u Srbiji. Procenjuje se da je zasađeno pre četiri veka. Vest o lomljenju grana Svetog bora i zapisa zabrinula je vernike u Srbiji jer, po verovanju, takvi događaji ne slute na dobro.
Slomljenu granu Svetog bora u Kamenoj Gori prva je primetila Donna Petrović, pokrtač Fejsbuk grupe “Svetla Srbije” koja , kako priča, ni sama ne zna zbog čega poželela da se po snegu dubokom skoro metar prošeta do Svetog bora. Kad je stigla, imala je šta i da vidi. Sa drveta koji je vekovima i seoski zapis pod kojim se sudilo, pod kojim su se zavađeni mirili, okupljali se o verskim praznicima jer u selu nema crkve, a mnogi su se pod njim zaklinjali, bratimili, upoznali i zaljubljivali, odlomila se najveća grana. Vest o tome unela je nemir među Kamenogorce.
– Kroz sve ove vekove bilo je i mnogo većih snegova, ali nikada se nije dogodio da se odlomi grana sa Svetog bora koji je visok 13 m, a krošnja mu je široka 18 metara. Iskreno, ovaj događaj može da bude loš znak – zabrinuti su brojni meštani Kamene Gore.
Gotovo u isto vreme, između Božića i Malog Božića, pod težinom snega odlomila se grana i deo stabla zapisa u selu Sepci kod Rače, a meštani su ubeđeni da je to loš predznak. Sreća u nesreći je da je grana nije oštetila crkvu brvnaru iako je pala pored samog njenog zida.
Hrast je, po priči žitelja ovog sela, 1892. godine zasadio Lazar Milanović, a nakon što je stasao u njegovo stablo sa zapadne strane je urezan krst. Od tada je ovo drvo poštovano kao seoski zapis pod kojim su se meštani okupljali. Tu su donosili važne odluke. Na ovom mestu su održavana “suđenja” jer je u narodu uvreženo mišljenje da pod zapisom niko ne sme da izgovori laž. Pod njim su, upamćeno je, obavljana i venčanja.
– Poslušaćemo našeg sveštenika koji će nas posavetovati šta da uradimo s ovom granom. Po verovanju, na zapais, pa makar i na granu, ne sme se skirom. Naći ćemo način da je sklonimo dalje od crkve. Bilo kako bilo, ovaj događaj nas je veoma zabrinuo. Narod je uznemiren jer smatra da lomljenje grana na zapisu može da bude najava teških vremena – napominju meštani sela Sepci.
Prokletstvo takovskih grmova
Dinastija Obrenović je veoma poštovala Takovski grm pod kojim je Miloš Obrenović podigao Drugi srpski ustanak. Prema Radošu Gačiću, istoričaru iz Gornjeg Milanovca, knez Mihailo je 1860. godine prilikom posete Takovu primetio da je počela da se suši najveća grana grma pod kojim je knjaz Miloš podigao ustanak, a potom se i odlomila što je za narod bio loš znak za dinastiju Obrenović. U želji da bude ispred verovanja, Mihailo je zakrstio novi grm, ali nedugo posle toga preminu je Miloš Obrenović. Nakon osam godina, osušila se još jedna grana Takovskog grma nakon čega je, 29.maja 1868. godine, u atentatu ubijen Mihailo Obenović. Da je postojala neka neraskidiva veza između takovskih grmova i dinastije Obrenović, kaže Gačić, narod je našao potvrdu 1902. godine, tokom izgradnje dvorca u Takovu za kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu. Tada je u nezapamćenoj oluji iz korena izvaljen stari Takovski grm, a samo godinu dana kasnije, u Majskom prevratu 1903. godine ubijeni su kralj Aleksandar i kraljica Draga čime je okončana loza Obrenovića.
Najavljeno bombardovanje?
Nakon što se osušio grm koji je zasadio Mihailo Obrenović, u ime predsednika Slobodana Miloševića, 1994. godine je zasađen grm koji se nije primio što je narod protumačio i povezao sa njegovim padom sa vlasti, ali i NATO agresijom. Međutim, ni hrastovi koji su sađeni nakon 2000. godine nisu bili bolje sreće jer su se sušili što znači da Srbi još moraju da čekaju bolja vremena.
