Ništa lepše za prave pobornike srpskog folklora u dijaspori, jer će se ljubav prema srpskog tradiciji širiti i na sledeće pokoljenja, četvrtu, pa i petu generaciju Srba, pošto će ih roditelji upravo zbog svoje sreće pronađene u folkloru upućivati na slična druženja i susrete koje su oni imali.
Saša iz Bazela i Marina iz Štutgarta su u braku, Zorana iz Bazela i Stevan iz Štutgarta su takođe, a venčanje su najavili i Denis koji je igrao u "Kikcu", inače iz Filingen-Šveningena, i Melani iz Štutgarta.
Melani i Denis će na leto naredne godine slaviti. Prvu svadbu su napravili Saša i Marina, a potom u Štutgartu Zorana i Stevan Branković.
Na njihovom venčanju su se dodatno merkali i momci i devojke iz oba folklorna društva, tako da se može desiti da ponovo bude preseljenja pojedinih članovi iz jednog društva u drugo.
Glavni "krivac", kako neki kažu u šali, a u stvari pravi provodadžija bio je koreograf Saša Bogunović koji je pre nekoliko godina paralelno trenirao "Kikac" iz Bazela i Slogu iz Štutgarta. Ideja da se igrom spoje oba društva potekla je od njega, a predstavnici oba kluba su to prihvatili. I tako je to počelo… Prvo se Denis preselio kod Štutgarta, pa je Zorana prešla za Štutgart, dok je Marina sve češće bila u Bazelu i na kraju ostala u njemu. Za predsednika Sloge Tomu Sofranića nema ništa lepše kada se vidi kako se srpska deca druže i što se po Božjoj pravdi upravo između te dece sklapaju brakovi.
– Ubeđen sam, biće još brakova među omladinom ova dva društva jer se zaista mnogo lepo druže i slažu, i to me posebno raduje – rekao je on sa oduševljenjem.
Na svadbi Zorane i Stevana Brankovića bilo je vrlo veselo i gosti su bili ne samo iz Štutgarta i Bazela već i ostalih krajeva Evrope. Među njima i koreograf Saša Bogunović, koji za sada samo trenira igrače Sloge. Opustili su se skoro svi i uživali, a najsrećniji i najveseliji su bili upravo mladenci.
Stevan voli fudbalKao dečak Stevan je počeo da igra folklor, bio je u više srpskih društava, ali se najduže "zadržao" u Slogi. |
Stevana, koga mnogi poznaju kao sjajnog recitatora i nosioca mnogih pesničkih nagrada, a ne samo kao odličnog igrača nisu mogli da čuju kako recituju, ali su svi bili oduševljeni njegovim držanjem i ponašanjem.
Naime, sudbina nije bila na njegovoj strani i kao tinejdžer je izgubio majku Višnju, a pet godina kasnije i oca Zorana (inače velikog prijatelja "Vesti"). Ipak je pozvao sve roditelje prijatelje i rođake i svi su uživali. Stevan je rođen u Štutgartu, gde je pohađao i srpsku i nemačku školu. Radi kao mehaničar u livnici u Dajmleru (u narodu se i dalje kaže u Mercedesu) u istoj firmi u kojoj su mu radili u deda i otac.
Zoranin beg iz SarajevaZorana, devojačko Smiljanić, rođena je u Sarajevu i nakon nesrećnog bežanja iz toga grada kada je počeo rat, prvo je sa mamom i bratom stigla u Pećince kraj Beograda, a potom i u Bazel u Švajcarsku. Nešto kasnije im se pridružio i otac. Iako je bila sjajan đak nakon godinu dana boravka u gimnaziji se opredelila za srednju stručnu školu jer nije znala šta će studirati. Zato je završila za komercijalistu i u Bazelu je radila na registraciji vozila, a taj posao je dobila i u Štutgartu. Voli dosta da putuje, pa je i Stevana povukla da obilaze svet. U svet folklora uplovila je sa 22 godine, i to na predlog mamine prijateljice. Do tada se bavila baletom, hip-hopom, džezom, muzičkom školom… Za kratko vreme njen talenat u folkloru je došao do izražaja i ona je postala umetnički rukovodilac dečjeg ansambla u "Kikcu", a sada vodi isti ansambl u Štutgartu u Slogi. |
