Dva doma u švajcarskom parlamentu – Nacionalno veće i Veće kantona, već su izvesno vreme na ratnoj nozi zbog Zakona o državljanstvu. Jedinstvo postoji oko toga da ubuduće dozvola o stalnom boravku (tzv. C-ausvajs) bude uslov za dobijanje državljanstva. Ovo pooštravanje je predložila savezna vlada – Bundesrat, a kao protivuslugu je vreme koje je potrebno da se provede u zemlji skraćeno sa 12 na osam godina. Tako se kriterijum sa godina boravka pomera na stepen integracije.
Veće kantona je saglasno sa ovim predlogom, ali Nacionalno veće nije, jer oni žele da podignu lestvicu za dobijanje švajcarskog pasoša. Njihov zahtev je da je osoba provela najmanje 10 godina u zemlji i ta odluka je izglasana sa 112 prema 64 glasa i 14 uzdržanih.
Za kriterijum od 10 godina su glasali SVP, FDP i CVP, za osam godina SP i Zeleni, mada u Nacionalnom veću ima i onih koji su za to da se ostane kod 12 godina.
Takođe, i po pitanju državljanstva za mlade strance nema potrebne saglasnosti. Sadašnje pravilo je da se godine, koje je neka mlada osoba između svoje desete i dvadesete godine života provela u Švajcarskoj – duplo računaju. Veće kantona želi da ostane pri tome, ali Nacionalno veće, pak, traži da se period između pete i petnaeste godine u Švajcarskoj duplo tretira.
Sporno je nadalje da li se godine privremenog prihvata računaju kao vreme boravka ili ne. Dok Veće kantona želi da se i to uračuna, Nacionalno veće je protiv toga. Odbijen je i kompromisni predlog zelenih liberala da se polovina vremena u privremenom boravku računa u ukupan boravišni staž.
Podjednako sporan je minimum boravka u kantonima i opštinama, koji danas jako varira od mesta do mesta. Prema želji vlade i Veća kantona ubuduće bi kantoni mogli da zahtevaju minimalno vreme boravka od tri godine, dok Nacionalno veće želi da obaveže kantone da propišu minimum od dve do pet godina.
Sada je na potezu Veće kantona. Ako ostanu razlike, biće sazvana konferencija o usaglašavanju, a ako i tada ne dođe do dogovora, zakon se smatra propalim.
|
Jezik |
