Slobodan Milošević – lične i političke drame (9): Bratska odanost

Glas do Kremlja

Bora je u mladosti uvek bio pet koraka ispred mlađeg brata. Borina brižnost i bratska ljubav činile su svoje. Bora se od brata Slobodana sve više udaljavao, po prirodi stvari, stariji brat nije tražio usluge, a mlađi ga u svojoj kadrovskoj kombinatorici nije imao na spisku. Šta je Boru, s obzirom na to da je poznavalac svetskih političkih prilika, u koje se globalno nije uklapao politički koncept njegovog brata Slobe, nateralo da ponudu za tako važno mesto, ambasadora u Moskvi – i prihvati?

Pre će biti da je po sredi činjenica da želi da se bratu nađe na usluzi više nego što sa ubedljivošću i stručnošću može da zastupa njegovu političku viziju pred svetom. A da Slobodan nije pogrešio u izboru svog brata, ubrzo se pokazalo kao tačno.
Bora je uspeo da pridobije naklonost rsukih medija, preko kojih je mogao da se čuje i srpski glas, da angažuje privrednike i ministre kako bi se pomoglo državi. Njegov glas je mogao da dopre do Kremlja, ali nije izvesno koliku je tamo specifičnu težinu imao.

Prilikom dolaska novih vlasti, Borislav se, kako je utvrdio Zagorac, poneo profesionalno i dostojanstveno. Iako skrajnut, nalazio bi se na ljudskoj i poslovnoj usluzi onima koji su, u ime te vlasti stizali u Moskvu.

Istu ljudskost pokazivao je i prema bratancu Marku, koga je štitio od poplave mnogih optužbi i potraga, izdatih za njim u zemlji.

Iz drugog braka sa Milankom Jakšić rodio mu se sin Svetozar iz čega nije teško zaključiti da je poželeo da sačuva uspomenu na svog oca Svetozara! Uzvišenu bratsku ljubav i odanost Borislav je iskazao kad im je bilo najteže, u vreme Slobodanovog hapšenja, sudovanja i smrti.

Samoubistvo tetke i ujaka

Tetka, Darinka Dara Milošević bila je izuzetna pojava i autentični izdanak svog zavičaja. Imala je držanje brata Svetozara – hodala je gordo, što samo po sebi podrazumeva da se u tom slučaju drugi ne primećuju, piše Zagorac.

– Da onog kobnog avgustovskog dana 1962. godine, nije otišla od kuće ni Svetozar se ne bi ubio. Ona je bila drugo utočište i bratancima, Borislavu i, naročito sobodanu. Dara je imala dva braka u koja je tiho ulazila. Prvi je bio sa oficirom, koji joj priliči, ali izgleda da on nije mogao da podnosi “konkurenciju”. U drugi brak je ušla sa čovekom koga je njena gordost privlačila, a ne odbijala. Živeli su u beogradskom naselju Krnjača, mirno i srećno. Vremenom, Dari se pogoršao vid. Što se više brinula slabije je videla, da bi na kraju obnevidela. Iako je od svog čoveka bila hrabrena i ubeđivana da oni imaju još dva oka i da će njima gledati do kraja života, to nije bilo dovoljno da joj podigne veru u snagu. Kada je skupila snagu i kada je ostala sama, u svojoj nemoći imala je toliko snage da sebi oduzme život. Slobodan je sve učinio da je dostojno sahrani na beogradskom Novom groblju.

Zagorac u knjizi navodi i da je Slobodanov ujak, visoki oficir kontraobaveštajne službe, Milisav Koljenšić izvršio samoubistvo 26. marta 1963. u vreme kada mu se divio čitav crnogorski oficirski lobi i kada se očekivao njegov uspon.

Zahlađenje odnosa

Ima indicija da je posle Slobodanovog uspona došlo do hlađenja njihovih uzajamnih, bratskih odnosa. Otkud Bora ponovo u diplomatiji?

Tek kada je Slobodan, boraveći u poseti Jeljcinu, pozvao Boru, želeći da se stara ljubav obnovi, ovaj nije mogao da ne popusti.
Pristao je tada i da mu, kao vrsni znalac ruskog jezika i prilika u toj zemlji, bude i prevodilac u razgovoru s Jeljcinom (u svoje vreme prevodio je i Titu, u razgovoru s Brežnjevim). Znajući da boljeg znalca i odanijeg čoveka nema, Sloba je insistirao da Bora prihvati mesto ambasadora “u zemlji cara Borisa”.

SUTRA – Slobodan Milošević – lične i političke drame (10): Pakt ljubavi i vlasti