Glavni osmesi sa naslovnih strana u Srbiji poslednjih dana su odbojkaški. Nakon što je srpska reprezentacija pobedom nad Slovenijom postala prvak Evrope, interesovanje javnosti za zlatne momke ne jenjava.
Ništa manju pažnju nije privukao ni trener Slobodan Kovač, koji je pre samo dva meseca preuzeo kormilo nad srpskom reprezentacijom u veoma teškom trenutku. Poraz u Bariju kad su naši momci u avgustu izgubili od Italijana 3:0 i prokockali priliku za plasman na Olimpijske igre u Tokiju, nije obećavao sjajan uspeh ni na nedavno završenom evropskom prvenstvu. Ipak, odluka odbojkaškog saveza da ponudi Kovaču “vruć krompir” ispostavila se kao najbolja moguća.
Ubrzo nakon što je preuzeo tim, nova, sveža energija obuzela je srpsku reprezentaciju, pa su sjajnom igrom došli do samog finala i ubedljivo počistili Slovence sa terena. Kako su igrači istakli u mnogobrojnim izjavama, ni sami nisu verovali da je moguće da posle Barija dođu do evropskog zlata, ali ih je Kovač ubedio da je moguće. Sjajnom trenerskom taktikom igrači su ubrzo zaboravili razočaranje iz Italije i na terenu zablistali novim sjajem.
O njegovom doprinosu da zlato stigne u Srbiju posvedočio je i kapiten Nemanja Petrić.
– Bobin značaj je evidentan. Sama po sebi rodila se energija, naše poverenje prema njemu i njegovo prema nama. Za kratko vreme, od kada smo se upoznali, podigla se “hemija” na terenu, između nas i klupe, tako da mislim da je sve to dovelo do ovog rezultata – rekao je Petrić o treneru.
Slobodan Kovač rođen je u Velikom Gradištu 1967. godine. Iza sjajne trenerske karijere u kojoj je mnoge timove popeo na šampionska postolja krije se i bogata igračka karijera. Bio je dva puta šampion naše zemlje sa Vojvodinom. Doneo je zlato sa Olimpijskih igara u Sidneju 2000. godine, a srebro iz Atlante četiri godine ranije. Srebrnu i bronzanu medalju osvojio je na evropskim prvenstvima 1997. i 1995. godine. Igrao je u klubovima u Srbiji, Grčkoj, Italiji, Kuvajtu, Iranu… Nakon igračke karijere oprobao se kao trener u klubu u svom rodnom gradu, a kasnije je sa kragujevačkim Radničkim 2009. i 2010. godine osvojio titulu prvaka Srbije. Vodio je italijanski klub iz Peruđe sa kojim je postigao sjajne uspehe.
Zanimljiv detalj iz Kovačeve biografije je da je 2014. godine postao selektor Irana i potpuno preporodio odbojku u toj zemlji. Pod njegovim vođstvom, Iranci su došli do 6. pozicije na Svetskom prvenstvu, što im je najbolji rezultat u istoriji. Bili su četvrti u Svetskoj ligi, da bi kruna došla u vidu zlata na Azijskim igrama.
Tri godine kasnije Kovač je preuzeo Sloveniju, sa kojima je radio tokom 2017. i 2018. godine. Time je podigao kvalitet slovenačkog tima i postavio osnove koje su taj tim i dovele do finala sa Srbijom.
Kovač je sa puno strasti i emocija vodio ekipu, iako je imao tremu da li će on to moći.
– Prvi iz Saveza kontaktirao me je Vladimir Batez. On me je četiri dana posle neuspeha u Bariju pozvao telefonom i pitao da li sam zainteresovan da budem selektor. Rekao sam: “Čekaj malo, EP je za tri nedelje.” Pitao sam se da li ću uspeti da pripremim ekipu. Od prvog dana sam krenuo da radim kao da su u punom treningu. Videlo se da smo borbeniji, da smo bolji na bloku, servisu, u odbrani. Videlo se da peti set igramo kao prvi. To je postala naša snaga – rekao je Kovač.
Ovaj sjajni uspeh, kako je kroz šalu istakao Boba Kovač, možda je malo rastužio jedino njegovu suprugu, takođe nekada uspešnu odbojkašicu Tanju Bilbiju Kovač.
– Kada me je supruga pitala da odemo na odmor kad se vratim sa Evropskog prvenstva očekivajući da će to biti ranije nego što je ispalo, rekao sam joj da nisam siguran kada ćemo moći, jer kad se vratimo treba da idem na prijem, verovao sam u to – ispričao je Kovač.
