Glumica Sloboda Mićalović rođena je u Leskovcu, a sada se prisetila svojih studenskih dana, kako se snalazila, ali i o neprijatnostima koje je imala zbog govora južne pruge.
– Moraš biti snalažljiv kada sa 17 godina upišeš fakultet i iz Leskovca dođeš u Beograd i nemaš nikoga. Imala sam ja Vericu Rakočević koja mi je tetka, ali ona žena ima svoju porodicu, decu, nisam mogla da joj se “nakačim na vrat” i da živim tu. I onda moraš da shvatiš da moraš da se boriš. Moje opredeljenje je bilo da se borim kvalitetom, ulogama, talentom – rekla je Sloboda.
Kada su je pitali da je bilo teško preći sa leskovačkog na beogradski govor, Sloboda je odgovorila:
– Da. Smejali su mi se, uglavnom, i nije mi bilo prijatno. Ali sam ja bila toliko stabilna i rekla sam “čekajte, ljudi, pa dajte mi malo vremena”. Odlučila sam da radim na tome sa profesorkom Mrkić, koja je strpljivo radila sa mnom.
Međutim, kada je ”pukne” emocija i to neka jača, ume da priča ”po leskovački”.
– Kada nešto objašnjavam ili se raspravljamo oko nečega, Vojin mi ispravi akcenat, pa ga i ja ispravim, pa nastavim dalje da objašnjavam – priča kroz smeh Sloboda.
U rodnom gradu nije bila od smrti svog oca, Dragana Mićalovića koji je preminuo 2017 godine. Međutim, uskoro počinje snimanje baš u Leskovcu i kako kaže psihički se priprema za to.
– Bolno mi je. Biću tamo mesec dana i pokušavam sada to da prevaziđem. Ono što je interesantno je što su lokacije snimanja dodatano emotivno otežavajuće. Snimaću u crkvi u kojoj sam se krstila, pa okolina, pa sam grad – rekla je Sloboda, u emisiji “Šta sam sebi & ko sam tebi” na K1.
