– Od 2001. godine bavim prevozom putnika sa centralnog Kosova prema Beogradu i obrnuto. Od prvog dana plaćam ove nametnute dažbine na Merdaru. Poslednjih godinu dana za pet autobusa koji saobraćaju iz Gračanice za Beograd i iz Niša za Kosovsku Mitrovicu, plaćamo 240 evra po jednom autobusu i mi, godišnje, dajemo preko 10 000 evra za osiguranje. Više puta se razgovaralo na tu temu, ali niko nije ozbiljno uzeo u obzir da malo razmotri to pitanje, kazao je Marinković na debati "Koliko košta sloboda kretanja?" održanoj u Medija centru u Čaglavici.
Plaćanje osiguranja je rezultat dogovora o slobodi kretanja koji su pre više od tri godine potpisali predstavnici Beograda i Prištine, Borko Stefanović i Edita Tahiri. Sporazum je tada predstavljen kao uspeh koji će omogućiti građanima da lakše putuju.
– Sa ovim taksama sporazum nije doneo slobodu kretanja, već ju je ograničio i sveo, zapravo, na slobodu koštanja, jer mogu da putuju samo oni koji imaju novca. Šta je sa onima koji nemaju, pita novinarka Dragana Zečević.
Na KiM ne može da uđe automobil sa srpskim registarskim tablicama sa imenima gradova sa Kosova, a vozilo koje je registrovano na gradove u centralnoj Srbiji pri ulasku plaća 20 evra osiguranja nedeljno. Isto toliko plaćaju vozila sa nemačkim ili švajcarskim registarskim tablicama.
Udarac po džepu SrbaDogovorena sloboda kretanja udara po džepu Srbe na Kosovu. Kada se iz tog pravca upute ka centralnoj Srbi sa KS registrskim oznakama (uglavnom ih imaju samo Srbi) plaćaju 100 evra osiguranje za mesec dana. Vozilo koje ima RKS tablice, plaćata 100 evra osiguranje, 11 evra takse i dnevno 500 dinara na korišćenje probnih tablica. |
– Kao novinar sam time pogođena, jer živim u centralnoj Srbiji, a pratim dešavanja i svakog drugog ili trećeg dana dolazim na Kosovo. Da bih prešla taj administrativni prelaz, moram da platim taksu koja iznosi najmanje 20 evra, za boravak od sedam dana. Meštani Merdara, malog sela nadomak administrativne linije, čiji su stanovnici nekako oduvek bili vezani za Podujevo, da bi prešli tih desetak kilometara zbog najmanje sitnice, da bi kupili neki lek ili nešto drugo, moraju da plate tih 20 evra na administrativnom prelazu. Suština je da su ovim sporazumom najviše pogođeni obični ljudi koji koriste te administrativne prelaze, a da su najveće koristi od toga imale osiguravajuće kuće, odnosno osiguravajuća društva, koja ubiraju novac od tih taksi, kaže Dragana Zečević.
